(July 02, 2009 12:04PM)
 
Erakovići iz trougla Split – Šibenik – Knin

Trougao kojeg sačinjavaju gradovi Split, Šibenik i Knin nisam postavio kao strogo definisan oblik regiona, već sam ga uzeo zato što mi se učinilo da je negde između ova tri grada stanovala većina Erakovića čija je zajednička slava Sv. velikomučenik Georgije (Đurđevdan).
Ima ih mnogo i čine jednu od najbrojnijih grupacija balkanskih Erakovića i tek sam na početku njihovog upoznavanja.
Ne znam da li na označenom prostoru ima ili je bilo Erakovića koji nisu u srodstvu sa Erakovićima Sv. Đorđa.

1. [p221.ezboard.com], http://drnis.yuku.com/topic/244/Stikovo, http://drnis.yuku.com/topic/244/Stikovo#.UIb7nmMoHCM 
Erakovic (8.III 2003., 9:38 pm): Iz Stikova su veliki ljudi: Stikovo ce uvek biti u srcu mom. Stikovo je najlipse selo. [N.R.] Ej, ako je neko ikad bio u Stikovu, i ako je slucajno nekad prolazio iznad sela, gore ka Svilaji, ili isao onim putem sto je nekad bio glavni put za Bosnu, da nije vidio ogradjen posjed, ako je vidio da zna da je to bio posjed moga dida, a i sada je. I ako ima nesto novo da mi saopsti u vezi toga posjeda!
MiocicStikovo (10.III 2003., 10:38 pm): vidio sam i: pa sta oces reci …
Erakovic (21.III 2003., 11:18 pm): Hvala ti brate: Ej, zelim samo da te upitam da nisi vidio da se tu ne motaju, mozda neke "nepozeljne" osobe, da mozda nesto ne odnose sa tog posjeda i ako mi jos mozes reci, da nije mozda neko u ovih zadnjih par godina nesto krao ili odnosio sa tog posjeda. Inace, jel' se nesto prica o Erakovicima koji su zivjeli na tom posjedu; i u pozitivnom i u negativnom smislu? Slobodno mi reci, jer bas me interesuje!
Erakovic (16.VIII 2003., 10:07 pm): Stikovo – najvece i najljepse cetnicko selo u Krajini: Stikovljani, dje ste braco draga?! Ja sam ovaj Erakovic koji je napisao i prethodnu poruku i kad vidim da se niko ne javlja vec davno onda moram ja ponovo pocet pisat. Na moja pitanja iz prethodne poruke jos niko nije odgovorio, a volio bih da sam dobio odgovor. Ako neko zna odgovor na ta moja pitanja, neka mi slobodno pise na moj email: stikovo.sezampro.yu, jer bi se jako volio dopisivat sa zemljacima iz Krajine. A sad bih otpoceo novu akciju na ovoj stranici. Ona bi se sastojala od sakupljivanja imena i prezimena svih zitelja sela Stikova, koji su tu zivila u periodu od 1945-1991. A uporedo sa tom akcijom odvijala bi se akcija sakupljivana prezimena familija koje vode porijeklo iz sela Stikova. I za kraj da ne zaboravim, ako imate kakve slike sa Svilaje, iz Raketica gaja iz samog Stikova i sa Vestenika, puno bih vas molio da ih stavite na ovu stranicu, kako bi ozivili sjecanja na nase rodno selo i kako nikad ne bi zaboravili nas rodni kraj!!!
kuku lele (15.X 2003., 7:09 pm): Erakovic: e, bre, ako si ti erakovic, kako se zoves???????????????
SVILAJA (16.X 2003., 6:13 am): Moje ime je Mirko. Ako si ti iz Erakovica kako se zoves? Jeli vi znate gde je Pavicina Glavica i Suljkovo brdo. I jesi li bio pod ora sima? Javitese na ovo ili na E-MAIL : [email protected]

2.
A) ''Политика'', 22.IX 1995., 7. strana:
«Roberts: UN nemaju pristup zatvorima u Šibeniku i Zadru (intervju portparola bivšeg sektora JUG u RSK)
Iz baze UN u Kninu Hrvatskoj je izručeno 38 osoba, među njima i jedna žena, koje vlasti u Zagrebu optužuju da su počinili ratne zločine, potvrdio je u intervjuu Tanjugu portparol bivšeg sektora ''Jug'' u Republici Srpskoj Krajini Alan Roberts.
Oni su u pratnji pripadnika Unprofora prošlog vikenda odvedeni u hrvatske zatvore – 21 u Zadar, 10 u Šibenik i sedam u Split, gde će se uz nadzor pravnika UN sprovesti istražni postupak, rekao je Roberts.
''U ponedeljak su ih obišli naši predstvanici i sve je bilo u redu, a onda smo u utorak saznali da su četvorica iz zatvora u Splitu prebačeni u Zadar. Mi o toj odluci i razlozima za ovu promenu nismo bili obavešteni. Zamenik šefa civilnih poslova iz baze UN u Kninu otišao je juče u Split i pokušaće da sazna zašto je došlo do ovih promena i zašto imamo pristup zatvorenicima u Splitu, ali ne i u Zadru i Šibeniku'', rekao je Roberts.
On je naglasio da su advokati UN ispitali osumnjičene i sročili njihove izjave koje će biti dostavljene hrvatskim istražnim organima. ''Oni, za koje nema dovoljno osnova za pokretanje sudskog postupka moraju biti pušteni i biće im omogućeno da odu u Srbiju ili gde žele'', kategoričan je portparol Unprofora.
''Uprkos tome što su mogli da povedu porodice i sa njima borave u istoj zgradi i održavaju kontakte, uhapšeni su otišli iz baze Unprofora sami. To su učinili svi, osim optužene Smilje Eraković, koju sestra nije htela da napusti'', rekao je Roberts. ''One su sada zajedno u Šibeniku. Svi drugi su ovu bolnu odluku o razdvajanju doneli u poslednji čas, pred sam ulazak u autobuse, otud se u prvi mah mislilo da su otišli zajedno sa njima, kako je to bilo dogovoreno''.
''Očito da su muškarci nagovorili svoje supruge, roditelje i decu da odu u Srbiju, na sigurno, da bi ih poštedeli novih trauma. Jedan od optuženih morao je da se rastane od ranjenog brata. Smilja Eraković rastala se od svoje dvoje dece, 12-godišnje devojčice i 11-godišnjeg sina. Supruga jednog od optuženih, po nacionalnosti Hrvatica, ostala je u našoj bazi'', rekao je Roberts.
Prema njegovim rečima, spor oko izručenja osumnjičenih za navodne zločine bio je i glavni razlog što je za evakuaciju prognanih iz baze u Kninu bilo potrebno više od mesec i po dana.
''Najpre su nam hrvatske vlasti u Kninu saopštile da se u bazi krije više od 80 'zločinaca' i da će tražiti njihovo izručenje, a potom su zatražili 62 osobe. Komandant Sektora kanadski general Alen Forand pregovarao je o tome sa komandantom hrvatskih snaga u Kninu generalom Ivanom Čermakom 21. avgusta. Tada je zatražio da su uz spis osumnjičenih, dostave optužnice i odgovarajuća dokumentacija za svakog pojedinačno''.
''Na narednom sastanku, 24. avgusta general Čermak pojavio se bez optužnica i dokumentacije, rekavši da su se 'stvari izmenile' i da neće dozvoliti evakuaciju baze, dok se ne izruče 'zločinci'.''
''Insistirali smo na tome da se ne može niko izručiti bez optužnice koja zadovoljava minimum pravnih normi. Podsetili smo ga na raniji dogovor i, kako se problem nije mogao rešiti, pregovori o tome nastavljeni su na višem nivou'', rekao je Roberts.
''Posle pregovora u Zagrebu, hrvatska delegacija pojavila se prošle sedmice sa revidiranim spiskom od 35 ljudi i rešenjima za hapšenje, ali je odbila da predoči traženu dokumentaciju, uz obrazloženje da 'mirovne snage nisu stranka u postupku'.''
''Bili smo dovedeni u tešku situaciju. S jedne strane odlagana je evakuacija srpskih izbeglica, koji su živele u teškim uslovima i neizvesnosti, a s druge, postojala je mogućnost da hrvatska vojska upadne u bazu i odvede optužene''.
''Da bi smo to izbegli, mi smo spiskove sa podacima o optuženima izvešali po zidovima baze. Organizovali smo im sastanak sa pravnim stručnjacima UN i članovima komisije za ljudska prava, koji su im dali pravne savete. Svi oni su negirali da su počinili bilo kakav zločin''.
''U prvi mah na širem hrvatskom spisku optuženih našli su se jedan starac od preko 80 godina i dvoje dece! Posle toga, na naše uporno insistiranje da se osumnjičeni mogu izručiti samo na osnovu optužnica, koje moraju biti u skladu sa međunarodnim i zakonima Republike Hrvatske, spisak je u petak bio sveden na 34 osobe. Ali, u subotu, noć u oči evakuacije baze, predstavnici hrvatskih vlasti pojavili su se sa zahtevom da im izručimo još šest osoba, među njima i jednu ženu''.
''Mi smo stalno insistirali da nam hrvatske vlasti stave na uvid dokumentaciju, pa se na kraju njihov pravni zastupnik pojavio sa napisanim optuženicima. Našim pravnicima dato je pet sati da ih prouče'', rekao je Roberts.
[…]»
B) http://www.krajinaforce.com/oluja_izjave_svjedoka.html (Glas Krajišnika u Egzilu) > "Oluja" – udruzeni zlocinacki poduhvat > IZJAVE SVJEDOKA:
«SMILJA ERAKOVIĆ, kći Vase, rođena 18.10.1962. godine u Drnišu
… oko 15.00 sati 5.08.1995. godine iz podruma na raskršću u Kninu izvode nas i postrojavaju u kolonu po dvoje. Prilikom postrojavanja dvojica ustaša oduzimaju mi 5000 DM, nešto JU dinara, koje su odmah iscjepali. Skidaju mi vjenčani prsten. U koloni su većinom žene, djeca i starci. Idemo cestom u pravcu mosta na Krki. Kod robne kuće nailazimo na prve leševe. Uz put srećemo ustaške vojnike, koji nas pljuju, deru se, prete, nose televizore, uzimaju auta, stavljaju televizore i ukradenu robu na tenkove, tenkovima gaze automobile i dr. Cestom ima puno leševa civila. Puno je i krvi na asfaltu. U kamp UN ulazimo oko 17.00 sati. Dan uoči odlaska konvoja u SRJ, primim nekakvo rješenje po kom sam ja počinila navodno neke ratne zločine. 16.09.1995. godine predata sam sa još 37 ljudi hrvatskim policajcima koji me odvode u zatvor u Šibenik. Nakon saslušanja istražnog sudije odvode me u samicu. Iz samice ne izlazim nikako puna tri mjeseca. Niti me puštaju na slobodu, niti me više saslušavaju. Ne dozvoljavaju mi da idem u šetnju. Nikakvu optužnicu, niti druge papire nisam dobila, sem rješenja o produženju pritvora. Oslobođena sam 10.01.1996. godine, a 25.01.1996. godine, nas šestoro iz Šibenika krećemo u vozilu MKCK za Beograd. Vozimo se preko Benkovca, Obrovca, Gračaca i Korenice. U ovim mjestima nismo vidjeli nikoga, sve je pusto, a sela uz cestu su sva spaljena. Nema ni ptica, nema ni ljudi, sve je opustošeno. Do Karlovca je sve pusto. Tek tu počinjemo da srećemo ljude i automobile …
Beograd, 18.03.1996. godine»
Svjedoke saslušali advokati Savo Štrbac i
Radivoj Nikolić u prostorijama VERITAS-a

Izvor: "Veritas"
C) Nedeljnik ''Vreme'' je uspeo (zahvaljujući časopisu hrvatske antiratne kampanje ''Arkzin'') nabaviti spisak optuženih za ratne zločine koji su iz baze UN u Kninu odvedeni u hrvatske zatvore. U Šibeniku je pored B. Borjana, S. Borjana, M. Ćumlije, N. Klisurića, S. Macure, N. Miloša, M. Nenadića, G. Trzina i J. Višića još i Smilja Eraković.

3.
А) ''Суза'', часопис УДРУЖЕЊЕ ПОРОДИЦА НЕСТАЛИХ ЛИЦА ИЗ КРАЈИНЕ, главни и одговорни уредник и предсједник удружења: Чедомир Марић

«ДОКУМЕНТИ
НЕСТАЛИ НИСУ ЗАБОРАВЉЕНИ
СПИСАК НЕСТАЛИХ КРАЈИШНИКА 1991 — 1995.
Једанеста година откада хиљаде крајишких мајки, очева, сестара, браће и друге родбине траже своје најмилије, а 24 регистроване гробнице у сјеверној Далмацији, Лици, на Кордуну, Банији, у западној Славонији и даље скривају одговоре.
До августа 2006. године на Институту у Загребу обављене су идентфикације тек за двије групе раније ексхумираних из гробница у Книну, Кореници и Грачацу. У овом броју објављујемо фотографије несталих које смо до данас добили.
Наставите да шаљете фотографије ваших несталих и идентификованих, а док „Суза” буде излазила, ми ћемо их објављивати.
[…]
ДРНИШ
ШТИКОВО
БУРА, Саве, НЕДЈЕЉКО, 1963.
ГРУЈИЋ БОЖИЦА, 1914.
ЕРАКОВИЋ, Душана, ЈОВАН, 1947.
ШАИН ПЕРА, 1919.

СПИСАК ИДЕНТИФИКОВАНИХ
Према евиденцији Удружења до краја јула 2006. године
ДРНИШ
ДРНИШ
БЕАДЕР, Владе, МИЛОРАД, 1954.
БУРА, Сава, НЕДЕЉКО, 1963.
ЕРАКОВИЋ, Јована, ДУШАН, 1947.
КАШИЋ, Шпире, ЖЕЉКО, 1957.
КНЕЖЕВИЋ, Илије, БОШКО, 1967.
КРАСИЋ, Тодора, ЈОВИЦА, 1963.
ЛУНИЋ, Милана, ЈОВИЦА, 1970.
ЛУЧИЋ, Раде, РАДИВОЈ, 1974.
МИЛАНКОВИЋ, Лазе, ЈАКОВ, 1937.
СИРОВИЦА, Томе, МИЛАН, 1964.
ЋАКИЋ, Стевана, ДЕСАНКА, 1934
ШТИКОВО
БУРА, Милана, САВО, 1974.
ГРУЈИЋ, Крсте, НИКОЛА, 1967.
ЕРАКОВИЋ, Петра, ЂУРО, 1954.
КНЕЖЕВИЋ, Шпире, ЈОВИЦА, 1968.
НЕНАДИЋ, Николе, ЂУРО, 1953.
ФИЛИПОВИЋ, Ивице, ДАМИР, 1969.
ШИБЕНИК
БРАTИШКОВЦИ
ЕРАКОВИЋ, Обрада, ЖЕЉКО, 1967, Бањалука
УРУКАЛО, Боже, МИЛОРАД, 1951, Бањалука
УРУКАЛО, Јандрије, ЉУБОМИР, 1948, Бањалука»

У ''Сузи'' од августа 2006. (бр. 26.), на 32. страни, налази се фотографија несталог Ераковића Душан Јована, а на 45. страни фотографија идентификованог Ераковић Петар Ђура.

Б) 1. [www.krajinaforce.com] (Politika > Zlocini Hrvatske); 2. http://benkovackoguvno.yuku.com/topic/2223/20#.UIcDn2MoHCM (Benkovacko guvno > Politika > Геноцид над српским народом у 20. веку: ''A LIST OF MISSING AND KILLED SERBS FROM THE REPUBLIC OF SERBIAN KRAJINA (since August 1995. till end of 1996.)'' (dinci_123)).
http://www.slobodan-milosevic.org/documents/reports/Serbian/8-RSK2.htm:
(PREZIME, IME OCA, IME, DATUM ROĐENjA, MESTO ROĐENjA, OPŠTINA, DATUM NESTANKA, MESTO NESTANKA)

ERAKOVIĆ PETAR ĐURO 1954. ŠTIKOVO DRNIŠ 04.08.1995. DRNIŠ, BALjCI
ERAKOVIĆ DUŠAN JOVAN 1947. ŠTIKOVO DRNIŠ 04.08.1995. DRNIŠ, BALjCI
NjEGOŠ BRANKO KRIČKE, DRNIŠ 04.08.1995. KRIČKE ŽRVNICA G.
 
В) ''Илустрована политика'', 4.VIII 2001., бр. 2220.: чланак под насловом ''Помиловање или затвор? (Коме праштају Хрвати?)''
«[…] Тако је у нашу редакцију стигао и документ хрватског Министарства правосуђа са грбом, потписом и печатом надлежног министарства, који у свом извештају Сабору наводи на колико је особа примењен споменути закон, са њиховим именима и осталим генералијама, али и списак оних особа ''против којих се воде казнени поступци јер не потпадају под овај закон''.»
Реч је о 96 помилованих затвореника и 92 особе које су «лишене слободе против којих се воде казнени поступци и на које се не односи закон о опћем опросту». Међу ових 92 људи налазе се и:
«Илија Ераковић, син Душана, рођен 14.8.1951. ОЗ Сплит;
Душан Ераковић, син Илије, рођен 15.2.1969. ОЗ Сплит»
Разлика годишта између Илије и Душана је непуних 18 година. Ја не знам да ли су Илија (рођ. 1951.) и Душан (рођ. 1969.) уопште отац и син, али по овоме изгледа да је Душан 1951. године добио сина Илију, а Илија 1969. свог сина Душана, па би према овоме унук добио име деде.
Не знам шта се после са њима догодило и молио бих све који знају нешто, да о томе известе.

[22.X 2012.:]

«Iz Lepoglave, najstrožeg i najvećeg zatvora u Hrvatskoj, na slobodu puštena dvojica Srba
Devet godina robije ni krivi, ni dužni
Dušan Eraković: Imanje mi je spaljeno i odavno pusto. Idem kod strica koji živi na Novom Beogradu. Kud ću dalje, ne znam. Jovan Badžoka: Zbog montiranog procesa deca su odrasla bez mene. Žena mi je obolela, čekaju me svo troje u Medveđi
 
Kad su dobili "uvjetni" otpust posle devetogodišnje robije, hrvatski Srbi Jovan Badžoka (41) i Dušan Eraković (35) su kupili jednog "odojka", nešto pića i sa "našima" i sa "njihovima" proslavili napuštanje najstrožeg i najvećeg zatvora u Hrvatskoj. Uprava čuvene robijašnice malo je zažmurila na ovakvu vrstu oproštaja, a ni zatvorenici Hrvati nisu imali primedbi.
 
U petak popodne, na ničijoj zemlji, njih dvojica su žurno prebacili nekoliko kesa i dve mršave torbe iz gepeka vozila hrvatske kancelarije Međunarodnog crvenog krsta u karavan njihovih kolega iz Srbije. Pomalo u grču zbog predstojećeg susreta sa porodicama, Jovan i Dušan pričaju uglas.
 
– Važno je da smo živi i zdravi. Izdržali smo robiju, ali nismo ratni zločinci. Iako nikad nisam ni mrava zgazio, odvojen sam od porodice kad je moje dete imalo pet godina. Danas ide u sedmi razred – kaže Badžoka koji je zarobljen u akciji "Oluja" 1995. godine.
 
Dok je sedeo među civilima u nekoj sportskog hali jedna žena, kojoj je otac poginuo u Škadrnji, preletela je pogledom preko zatvorenika i na pitanje da li nekog prepoznaje uprla prstom u njega: Eno, onaj plavi. To je bio jedini dokaz i na sudu.
 
Odmah posle dobrovoljne predaje sa grupom vojnika iz sela Štikovo, Erakovići, otac i sin, završili su na grupnoj optužnici za počinjeni ratni zločin na tom području. Dušan je prvo dopao u splitski zatvor i kaže da retko poželi da se seti tih godina neposredno po završetku rata.
 
– Prve godine robije bile su grozne. Stražari te izvedu u šetnju po zatvorskom krugu i posle pet minuta te vrate nazad. Ako i ostaneš dva sata napolju, šetaš po krugu prečnika 20 metara ruku obavezno skrštenih na leđima i pogledom uprtim u zemlju – priča Dušan, a Jovan se nadovezuje: – Bilo je tada i ljudi slomljenih ruku i nogu – zavisi ko je na koga naišao i ko je koga ispitivao.
 
Poslednjih godina, obojica se slažu, maltretiranja nema. Žale se jedino na uslove "srpskog odjela" u Lepoglavi koje je tek nedavno renovirano. Do skora je voda retko stizala do četvrtog sprata kaznionice, pa je bilo teško popgoditi kad će je slab pritisak poterati na gore. Srbe više ne odvajaju od hrvatskih zatvorenika, zajedno rade na zatvorskoj ekonomiji – seku šumu, sade, kose i gaje povrće. Srpski sveštenici Petar Olujić, Marinko Juretić, Milenko Popović i mitropolit Jovan redovno posećuju srpske zatvorenike. Donose cigare, kartice za telefon i leče dušu.
 
Iako je odnos prema njima bio korektan, ne mogu da zaborave devet godina izgubljenih u zidinama kazamata. Dušan kaže, nije stigao da se oženi, jer je utamničen u 26. godini. Jovan je stigao, ali mu, kako više puta ponavlja, zbog političkog i montiranog procesa, žena ostala sama sa dvoje dece koja su odrasla bez njega. Luka ima već 20 godina, a Sandra 14.
 
Jovanovi roditelji i sestra poginuli su u ratu, žena Ljubica u međuvremenu obolela čeka ga sa decom u Medveđi. Dušanova dva brata i majka su u Crnoj Gori. Na pitanje kuda ide, sleže ramenima:
 
– Imanja u Štikovu više nemam. Sve je spaljeno i odavno pusto. Idem kod strica koji živi na Novom Beogradu. Kud ću dalje, ne znam.
 
Spremaju novi štrajk
U Lepoglavi tamnuje još 45 Srba osuđenih za dela ratnog zločina. Upravo se, kažu Jovan i Dušan, spremaju na štrajk glađu. Dok novine pišu da će uskoro biti organizovan transfer u srpske zatvore u dve ili tri grupe, ljudi iz ambasade rekli su da će prebacivanje početi u julu i to u malim grupama od po tri do pet zatvorenika.
Robijao i Broz
Kazneno-popravni zavod Lepoglava je zatvor maksimalne sigurnosti na krajnjem severozapadu Hrvatske, u blizini Varaždina. Stara i trošna zgrada, građena tokom Prvog svetskog rata, može da primi oko 6.000 zatvorenika. U tesnim sobama Lepoglave, u kojima pre renoviranja nije bilo ni sanitarnog čvora ni tekuće vode, smešteno je po nekoliko osuđenika.
U najgorim uslovima kaznu su služili osuđenici tzv. srpskog bloka koji je oštećen još u pobuni zatvorenika 1991. godine.Lepoglava je poznata i kao "komunistički univerzitet", kako su je nazivali funkcioneri KPJ zatočeni u vreme vladavine kralja Aleksandra. Njen najčuveniji zatvorenik bio je Josip Broz Tito.»
 
Tanja Kaluđerović
 
Г) 1. [www.krajinaforce.com]: Hrvatske Interpol potjernice protiv Krajisnika: Interpol potjernice pokrenute od strane Hrvatske protiv Krajisnika stanje od 17.04.2006. — preuzeto sa Dokumentaciono Informativnog centra VERITAS; 2. http://www.pdfio.com/k-218154.html; 3. http://forum.vidi.hr/archive/index.php/t-35229.html.
http://www.veritas.org.rs/wp-content/bilteni/Bilten28.pdf: ''Bilten'', br. 28, septembar 2001., izdavač: VERITAS:
Spisak lica na Interpolovim potjernicama, 4./5. str.:
«Članovi navedeni u ovom spisku odnose se na Opšti krivični zakon Republike Hrvatske (OKZ RH), a tretiraju krivična djela protiv čovječnosti i međunarodnog prava: […] čl. 120 – ratni zločin protiv civilnog stanovništva […]»
«54. Eraković Ilija sin Jovana, 20.07.1932. Drniš – Županijski sud Split, čl. 120 st. 1., optužen;»
http://www.veritas.org.rs/wp-content/bilteni/Bilten29.pdf: ''Bilten'', br. 29, oktobar 2001.
Interpolove potjernice za krajiškim Srbima (2), 8.str.:
«224. ERAKOVIĆ Ljubomir sin Petra, 24.08.1958. Drniš – Županijski sud Split, čl. 120., optužen;» 
 
4. http://fellowship.birn.eu.com/en/fellowship-programme/topic-2%C3%A5%C3%A57-moving-on-ostavstina-ratnih-zlocina-ometa-pomirenje-na-balkanu 
«Ostavština ratnih zlocina ometa pomirenje na Balkanu
Nenad Radičević | Beograd, Sarajev, Zagreb, Haga, Brisel i Strazbur
 
Zakoni o ekstradiciji omogućavaju ratnim zločincima da izbegnu ruku pravde, zbog čega mnogi žitelji bivše Jugoslavije zaziru od posete susednim zemljama.
Gojko Eraković sa ženom i kćerkom već 12 godina živi u sobici u trošnim barakama u Beogradu koje su ranije bile privremeni smeštaj za građevinske radnike.
Eraković (47), Srbin iz Hrvatske, izbegao je iz rodnog Benkovca 1995. godine, tokom operacije hrvatske vojne operacije „Oluja“ kojom je okončana pobuna etničke srpske manjine u republici.
Eraković smatra da je imao sreće jer je napustio grad pre dolaska hrvatskih snaga. „Oni koji su ostali u svojim kućama bili su uhapšeni“, priseća se on. „Ostalima su kuće zapaljene.“
Više od decenije je prošlo od zaključenja Dejtonskog mirovnog sporazuma 1995. godine kojim je završen rat u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. Eraković je jedan od mnogih koji još uvek oseća posledice ratova u bivšoj Jugoslaviji.
Na hiljade ratnih zločina iz tih godina još uvek je nerasvetljeno i lako je podleći iskušenju da se krivica pripiše narodima, a ne pojedincima koji su ih počinili. Između zemalja koje su nastale u ovim krvavim sukobima postoji duboko nepoverenje i mnogi njihovi stanovnici, ne samo izbeglice, nerado putuju iz jedne u drugu.
Iako se većina slaže da su političari odgovorni za mitove i predrasude koji leže u osnovi ovakvog stanja – ili da su bar nevoljni da se protiv toga bore, dosta toga je na zahtev međunarodne zajednice učinjeno u pogledu uloge i odgovornosti pravosuđa za utvrđivanje činjenica o sukobima tokom devedesetih. Ova oblast će uskoro u potpunosti biti u rukama lokalnih sudova i u toku su aktivnosti koje treba da obezbede da se to odigra na pravedan i delotvoran način.
Zadatak je zastrašujući, ako se ima na umu njihov dosadašnji učinak. Srbi iz Hrvatske strahuju zbog čitavog talasa suđenja u odsustvu održanih u hrvatskim sudovima tokom ranih devedesetih, čiju valjanost osporavaju i mnogi pravni stručnjaci.
Zbog svega ovoga, iako u Beogradu teško živi, Eraković ne želi da se vrati u Hrvatsku strahujući od optužnice za navodne ratne zločine. „Dvojica mojih prijatelja su uhapšeni zbog navodno počinjenih ratnih zločina i oslobođeni su posle nekoliko meseci“, priseća se on. „Ne želim da se to dogodi i meni.“
[…]»

5.
Forum MONTENEGRINA.NET Forum Indeks > Srednji vijek+ > PORIJEKLO DINASTIJE PETROVIĆ – NJEGOŠ (temu započeo SVETOPELEK 22.III 2006. u 00:29):

Ovde se nalazi izuzetno zanimljiva (na momente i žučna) rasprava o poreklu dinastije Petrović, ali najvažnije je to da je u raspravi učestvovao jedan Eraković koji je izneo nekoliko podataka koje sam vezao za etnografski pristup dalmatinskim Erakovićima. Nažalost, ovaj forum je neobjašnjivo nestao sa interneta (kompletan forum je jednostavno ''pao'') tako da sam, praktično, u poslednjem trenutku (18. juna 2007. iskopirao na računar 2 strane foruma od ukupno 3 koliko ih je bilo) sačuvao vredne podatke. Neću izneti celu diskusiju jer bi to zauzelo dosta prostora, već prevashodno Erakovićeve komentare u datom kontekstu. Podvučene rečenice sam ja podvukao, a ostale istaknute reči su u izvoru.
Napominjem da su za vrednost i (ne)moralnost sadržaja koji sledi odgovorne isključivo osobe koje stoje iza svojih komentara.
 
SVETOPELEK (22.III 2006., 12:29 am): […] Dinastija Petrović – Njegoš, vodi porijeklo iz Drobnjaka, kako se vidi iz dokumenata koji su objavljeni u knjizi Rista Kovijanića. [N.R.] Iz dokumenata se vidi da su preci Petrovića bili Vlasi, i najvjerovatnije su bili katolici. [N.R.] Znači dokumenta iz arhiva nam jasno kazuju, da Petrovići – Njegoši nemaju nikakvo srpsko porijeklo. [N.R.] Iz knjige Rista Kovijanića [dalje su izvodi iz knjige ''Pomeni crnogorskih plemena u kotorskim spomenicima'' – hijerakul]
[…]
Poglavlje o precima dinastije Petrović [N.R.] Ovo se izgleda u Crnoj Gori krije kao najveća tajna, za ovo u Crnoj Gori zna, možda 100 ljudi.
[…]
Sigurno, tačno porijeklo Šekspirovo u Engleskoj znaju svi njegovi ljubitelji, milioni Engleza. [N.R.] Sigurno, tačno porijeklo Geteovo u Njemačkoj znaju svi njegovi ljubitelji, milioni Njemaca. [N.R.] Međutim, od Njegoševih ljubitelja je brižno sakriveno njegovo porijeklo.
— […]
— […]
— […]
— […]
Hrundi V. Bakshi (23.III 2006., 6:32 am): Negdje procitah da je tokom nekog popisivanja ucenika nekoj skoli u Drobnjacima oko 1900. godine, neki ucenik sebe nazva Vlahom. Nastavnik mu odbrusi: "ma kakav Vlah, ti si Srbin!".
Hrundi V. Bakshi (23.III 2006., 6:34 am): Imena poput Radul, Radulovic, Rade su takodje vlaskog porijekla.
Erakovic (24.III 2006., 12:03 am): Sad jedan komentar nekoga kog se to direktno tice, kako dolazi do zamjene prezimena (H)Erakovic sa prezimenom Petrovic. Turci kradu djevojke iz Erakovica i tri brata Erakovic medju kojima i moj predak potamane turke i oslobode djevojke. Poslije toga morali su bjezati od turske osvete i da se loza ne ugasila najmladji brat uzima majcino prezime Petrovic a starija braca bjeze jedan u Bosnu a drugi u Dalmaciju na Kosovo pokraj Knina. A taj Erakovic kad je dosao bio je Srbin i odrzali su oni svoju pravoslavnu vjeru i pripadnost svom Srpskom narodu za razliku od mnogih koji su postali katolici i Hrvati. U Dalmaciji postoji i prezime Erak jedan od Erakovica se seli u selo kraj Sibenika i promjenivsi vjeru biva prisiljen da promjeni prezime da nas ne sramoti. Mogao je birati mjenjati prezime ili glavu.
A sta se mene tice princip sa poturicam moga rodjaka Njegosa primjeno bih na izdajnike u Crnoj Gori. Prvo ste se poceli odricati svog srpskog naroda pa onda pravoslavne vjere, napadate Njegosa ni kralj Nikola vam vise ne valja.
NECE VAM USPJETI TA PRLJAVA RABOTA JOS JE PREVISE U CRNOJ GORI POSTENIH SRBA KOJI SE NE ODRICU SVOJIH PREDAKA ZA SAKU DUKATA. TAKVIH KAO STA JE SADA VLADAJUCA GARNITURA U CRNOJ GORI BILO JE I BICE. SVE SE MOZE OPRATI SEM PRLJAVA OBRAZA!
Erakovic
SVETOPELEK (24.III 2006., 12:14 am): To sto si napisao zove se BABOLOGIJA. [N.R.] To je pomocna grana nauke koja se zove BAJKOLOGIJA. [N.R.] A ono gore su dokumenta, na koja se poziva Srbin Markus kad crta genealogiju Petrovica, s tim sto presucuje izvor. [N.R.] Ali izađoše i ova dokumenta na svijetlo dana. [N.R.] Srpsko porijeklo Petrovića je ravno NULI. [N.R.] Sto tebi nikad niko prije mene nije pokazao ova dokumenta, to ja nijesam kriv i nemoj kriviti mene.
p.s.
Ako si ti Erakovic ja sam Sijuks.
Erakovic (24.III 2006., 2:36 pm): Babologija ili bajkologija je ona historija koja se sada pokusava progurati nakaradna crnogorska vlast. Sta je babi "Milo" to se babi snilo!
Erakovici su vazada bili i ostali srbi! A to sta se tebi to ne svidja smo tvoj problem! Uzmi telefonski imenik hrvatske pa pogledaj Erakovice Stevan, Jovan, Ilija, Sava, Milos, Milan sve prava srpska imena.
Upoznao sam ja te tvoje "crnogorce" po hrvatskoj sve clanovi SDA i HDZ-a tj. poturice i latini. Cak je trenutni predsjednik HDZ-a Rijeke Dragan Magas veliki hrvat "crnogorac", a da ne spominjem Radu Perkovica koji je bio podpredsjednik HDZ-a Splita kad su u Lori kasapili crnogorske rezerviste nije prstom pomako da bi spasio svoje "sunarodnjake". Ako se i pojavi koji pravoslavac u tim "crnogorskim" drustvima zena mu je hrvatica. Pa jadnik misli da ce na taj nacin da se dodvori hrvatima.
P.S. Nisam znao da u Crnoj Gori ima Sijuksa vjerovatno i oni pricaju materinji. Materinji Erakovica i Njegosa bio je i ostao srpski a ako ti imas krizu identiteta procitaj malo bolje Gorski sve ce ti se samo reci.
SVETOPELEK (24.III 2006., 6:53 pm): Tebi je "Gorski" glavni istorijski izvor?
Erakovic (24.III 2006., 10:48 pm): Ne izvor nego samo potvrda toga tko su Erakovici i Petrovici. Oni su bili i ostali srbi. I unuk kralja Nikole koji zivi u Francuskoj rekao je da je ujedinjenje Srbije i Crne Gore bila zelja njegovih predaka posto smo jedan narod srpski. Moji preci su vjekovima prije jasno i glasno rekli sta su i tko su ne guraj ih tamo dje im nije mjesto.
Ako neko hoce stvoriti crnogorsku naciju nek je stvori al bez pljuvanja po ljudima koji su vjerni svojoj tadiciji i svojim djedovima. I ako neko nema obraza nek ne kalja onom tko ga ima!
I ako su tebi Ramiz, Agim i Josip blizi nego Dragan i Sava onda stvori s njima naciju pa sretno ti bilo.
Bastadur (24.III 2006., 11:29 pm): Dragi Erakovicu, [N.R.] Kao prvo, dobrodosao na nas forum. Drago nam je da cemo moci da razmijenimo misljenja. […] Ako malo razmislis, zivis u 21. vijeku i vremenu demokratije kada svako ima pravo da se izjasni kako zeli, nije mi jasno zasto ti, i KO SI TI da nekome drugome kazes da on nije ono, sto smatra da jeste. [N.R.] Iznosenje argumenata je slobodno, ali nametanje i vrijedjanje tudjeg nacionalnog izjasnjavanja nije.
Tebi niko nece sa ovoga foruma reci… Erakovicu, ti nijesi Srbin, nego si Crnogorac, samo sto ti nijesi toga svjestan, nego su ti isprali mozak velikosrpskim pricama i bajkama. Ako ti bilo ko, tako nesto i napise, takav ce post odmah biti izbrisan. […]
SVETOPELEK (24.III 2006., 11:29 pm):

"Erakovic" wrote:
Ne izvor nego samo potvrda toga tko su Erakovici i Petrovici. Oni su bili i ostali srbi.

[N.R.] Bili nijesu, to je 100% bili su Vlasi i to katolici. [N.R.] Dokumenta su potpuno jasna, umijes li da citas?
p.s.
Ako si ti Erakovic, ja sam Komanchero po nacionalnosti.
Erakovic (25.III 2006., 12:16 pm):

Erakovicu, ti nijesi Srbin, nego si Crnogorac



Ako si ti Erakovic, ja sam Komanchero po nacionalnosti.


Bilo kakva rasprava poslije ovakvih tvrdnja postaje suvisna, evo ti telefonski imenik 95 % ovih ljudi su Srbi a cak sad ima i hrvata ali ni jedan nije Crnogorac. U manastiru Krka imas dokumente barem 9 koljena unazad tko su Erakovici i odakle dolaze ali vas i ovako ne zanima istina nego ono sta zelite dokazati.
Isti ste kao oni hvati sta imaju prava "hrvatska" prezimena ( Radojkovic, Radovanovic, Jovanovic, Martic, Vasiljevic, Starcevic ….) pa na silu moraju dokazati da su veliki hrvati i katolici lazirajuci historiju svoju i svoje porodice. Majcino djevojacko je Aleksic ( prije Damjanovic a u orginalu Blagojevic) isto crnogorsko naletio sam na hrvata s tim prezimenom koji me je uvjeravao da Aleksici hrvati. Ja ne znam tko je tu lud Hrvati koji me pokusavaju uvjeriti da sam hrvat (boze sacuvaj) pravoslavne vjere ili vi da sam nekakav crnogorac.
Erakovici su srbi bili i ostali a ako vas to boli vas problem!
01. ERAKOVIĆ ANDRIJA Zagreb (098) 470 965
02. ERAKOVIĆ ANDRIJA Zagreb, Frana Alfirevića 61 (01) 2305 131
03. ERAKOVIĆ BOGDAN Bratiškovci, BB (022) 7860 914
04. ERAKOVIĆ DANIEL Luka, Zagorska cesta 29 (01) 3393 467
05. ERAKOVIĆ DIJANA Petrinja (098) 9019 460
06. ERAKOVIĆ DUŠKO Vir, Rosulje IV 36 (023) 362 796
07. ERAKOVIĆ ĐORĐE Siverić, (Nepoznata ulica) BB (022) 885 019
08. ERAKOVIĆ ĐORĐE Split, Tršćanska 27
09. ERAKOVIĆ GORAN Šibenik (098) 696 139
10. ERAKOVIĆ GRADIMIR Šibenik, Mostarska 54 (022) 335 256
11. ERAKOVIĆ ILIJA, dipl.oec. Rijeka, Franje P.Pavina 30 (051) 630 076
12. ERAKOVIĆ JOVO Split, Ruđera Boškovića 20 (021) 470 914
13. ERAKOVIĆ JOVO Stare Plavnice, Staroplavnička 38 (043) 237 934
14. ERAKOVIĆ MARKO POK. VASILJA Bratiškovci, 8 (022) 7860 209
15. ERAKOVIĆ MILAN Rijeka (098) 442 793
16. ERAKOVIĆ MILENA Zagreb, Milivoja Matošeca 5 (01) 3730 15
17. ERAKOVIĆ MILKA Šibenik, Tina Ujevića 12 (022) 214 507
18. ERAKOVIĆ MILOŠ Šibenik, Bribirska 15 (022) 336 657
19. ERAKOVIĆ MIRAN Rijeka (098) 217 522
20. ERAKOVIĆ MIRAN, dr.stom. Rijeka, Lipa 44 (051) 511 829
21. ERAKOVIĆ OGNJEN Jastrebarsko, Kolodvorska 77A (01) 6281 418
22. ERAKOVIĆ PETAR Šibenik, Zapadna Magistrala 15 (022) 335 749
23. ERAKOVIĆ RADOSLAV Vinkovci, Ljeskovačka 20 (032) 360 406
24. ERAKOVIĆ RADOVAN Rijeka, Škurinjskih žrtava 15 (051) 267 399
25. ERAKOVIĆ RAJKO Malo Korenovo, Malo Korenovo 55 (043) 871 037
26. ERAKOVIĆ SLOBODAN Šibenik (098) 9735 864
27. ERAKOVIĆ STANKO Šibenik, Put kroz Meterize 8 (022) 336 048
28. ERAKOVIĆ STEVAN Sunja, Brezje 21 (044) 833 373
29. ERAKOVIĆ STEVO Petrinja, Otona Kučere 71 (044) 815 789
30. ERAKOVIĆ STEVO Rijeka, Lipa 44 (051) 511 821
31. ERAKOVIĆ SUZANA Cabuna, Braće Radić 75 (033) 780 120
32. ERAKOVIĆ TANJA Kastav, Ćikovići (Novo naselje) 31 (051) 223 405
33. ERAKOVIĆ TODOR Bratiškovci, Bratiškovci 10 (022) 7857 447
34. ERAKOVIĆ VASIM Bratiškovci, (Nepoznata ulica) 7 (022) 7859 690
35. ERAKOVIĆ VERA Petrinja, Grge Novaka 3 (044) 816 378
36. ERAKOVIĆ VESNA Zagreb, Tućanova 10 (01) 2420 392
37. ERAKOVIĆ VOJANA Rijeka (098) 9741 980
38. ERAKOVIĆ ŽIVKO Svinica, Svinica 41 (044) 836 016
SVETOPELEK (25.III 2006., 7:25 pm): Porijeklo Erakovica sa Njegusa se jasno vidi iz dokumenata. gore [N.R.] Ako je to istina sto si napisao, tvoji su do 1918. bili pravoslavni Hrvati, a onda ih je kralj Aca dekretima proglasio za Srbe. [N.R.] Dokumenta ne varaju, americka dokumenta. [N.R.] [www.cyberbulevar.com]
Bastadur (25.III 2006., 11:07 pm): Drugaru, [N.R.] Super… TI JESI SRBIN…TO SE JASNO VIDI…. niko ti to ne bi trebao osporavati… [N.R.] Samo prekini sa bajkologijama da drugi nijesu Crnogorci nego Srbi… [N.R.] Kao sto sam ranije rekao..svako ima pravo i treba da se izjasnjava kako hoce, i bez potrebe je da jedni drugima govorimo KO je KO. [N.R.] Svako od nas to najbolje zna i razumije.
Zato, dragi Srbinu, ne znam zasto se trudis da dokazes da ti jesi Srbin, jer se lako vidi da jesi…. samo ne pomisljaj da pokusavas da druge ubjedjujes da su Srbi, posto i sam imam nekoliko prijatelja – ERAKOVICA koji su Crnogorci a NE Srbi.
Pozdrav!
— […]
Erakovic (26.III 2006., 2:32 am):
Quote:
U Crnoj Gori ideologiju SRPSTVA je prvi prihvatio Njegos, koji je smatrao da je najbolji nacin da se pravoslavni po Balkanu svi objedine pod jednim nazivom – Srbi.
Sprovodjenje te ideologije kasnije je nastavio Knjaz Nikola sa jos vecom, mnogo vecom zestinom se prihvatio srbovanja i u brojnim prilikama neprestano je Crnogorce ubjedjivao da su Srbi.
Stalno ih je i neprestano ubjedjivao u to.


Iz dokumenata se vidi da su preci Petrovića bili Vlasi, i najvjerovatnije su bili katolici.
Eto istine o Erakovicima vase!
Ni Njegos vise ne valja a bogami ni Knjaz Nikola sta vam ostade.
A sta se dokumenata tice to valjda i ptice sa grana pjevaju Vlasi je odavno bio bio naziv za sve pravoslavce sirom balkana, a najvjerovatnije… ONO STA SE BABI SNILO.
U Dalmaciji do stvaranja Ilirskog pokreta nije ni stvorena hrvatska nacionalna svijest vecina katolika se izjasnjavala kao Dalmatinci, a to sta su oni srbe nazivali sizmaticima, vlasima, rascanima. I mi smo njih kranjcima, bunjevcima sokcima… Srpska nacionalna svijet u Dalmaciji formirana je puno prije Garasanina udji u manastir Krka sve pise crno na bijelo. Srbi u Dalmaciju dolaze jos u 14 vijeku (prije kosovske bitke) stotine srpskih vojnika dolaze u pomoc Jeleni Subic koje salje Car Dusan.
A ako je neko "kriv" za to sta su u Dalmaciji prezivjeli srbi onda su to srpski monasi iz Crne Gore koji su iz Manastira Krka zaduzbine Jelene Subic (Dusanove sestre) osnovali Manastir Krupu na Cetini i Manastir Gomirje u Gorskom Kotaru ( osnovao ga je Danilo Ljubotina ).
Pravoslavna crkva je u selo mog oca jos 1986 proslavila 600 godina postojanja!
A to o pravoslavnim hrvatima izmislo je Pavelic! Meni su u II svijetskom ratu ustase pobile 17 clanova uze porodice. Bas me zanima koliko bi hrabrosti imao mi to reci u lice. Bilo bi ti zadnje ako te nebi ja moj ujak bi sigurno jer je on prezivio klanje.
A mozda budes imao i priliku posto kad su bila ova sranja 1991 otiso ja na ljetovanje 10 mjeseci u Crnu Goru i dao cika Momir pasos. Nije mi se uopce islo iako sam vec godinama u birackom spisku al potrositi cu tih 300 eura samo da vidim vase face po Podgorici kad cujete;
PROPO REFERENDUM
Pa zapjevati onu mi nadrazu NA LOVCENU NJEGOS SPAVA NAJMUDRIJA SPSKA GLAVA!
Vidimo se u Podgorici!
SVETOPELEK (26.III 2006., 3:27 am):

"Erakovic" wrote:
Eto istine o Erakovicima vase![N.R.]Ni Njegos vise ne valja a bogami ni Knjaz Nikola sta vam ostade.
Ja nijesam rekao da ne valjaju, imali su stvari dobrih i losih, lose im je bilo sto su mislili da cine dobro Crnogorcima, time sto ih proglasavaju Srbima.
Oni su mislii da cine dobro, cinjeli su lose.
[…]

6.
Захваљујем г. Страхињи и г. Срђану Ераковићу на достављеним подацима помоћу којих сам успео пронаћи бар две лозе далматинских Ераковића (поруке сам ''превео'' на ћирилицу):
а) Страхињина лоза:
Илија (рођен у Штикову око 1920. године, оженио се Маријом Ненадић, «када су му брата убили [у Другом св. рату – hijerakul], отишао у партизане. Као првоборац добио кућу у Винковцима»; имао је седморо деце – Ђуро рођен у Штикову 1939., Аница 1940.+, Стана?, Јованка рођена у Винковцима 1947., Раде?, Ика?+, Гојко рођен у Винковцима 1951.) > Гојко (Страхиња пише: «[…] пошто су моји отишли из Далмације као мала деца, отац ми је говорио да је на распусте одлазио доле код родбине») > Страхиња рођен 1983.
Илија је имао брата Лаза, Лазо Душка који данас (2008.) живи у Батајници (близу Београда) и има три кћерке.
б) Срђанова лоза:
Од Срђана сам сазнао следеће: «[…] Ми славимо Ђурђевдан, тачно. Моји су из Штикова [општина Дрниш, територија града Шибеника, Шибенско-книнска жупанија – hijerakul], […]. А у овој поруци што си ми послао ниси навео коју славу славе Хераковићи са Његуша, који су као што си навео, старином из Травника или Зенице. И интересује ме то да ли се они и дан данас презивају Хераковићи или Ераковићи. Ово питам из разлога зато што је мој деда, а и остали по селу, још пре, да те не слажем, 20, 30 година причали да су пореклом из Црне Горе. Вероватно се та прича преносила са колена на колено.
Ево и мој неки скроман прилог рођаче, што ја знам о мојим Ераковићима. Отац Миле Ераковић, у Хрватској док смо живели, био познатији под надимком ''Свилаја'' из разлога што је планина Свилаја крај Штикова, тј. Штиково је на Свилаји, а отац ми се родио баш на Свилаји, не у селу. Из разлога што је тамо била кућа и чували смо стоку. Званичан датум рођења 3.1.1955. године, а незванично према причи моје бабе, негде око Св. Луке 1954. године. Мајка ми је Татјана девојачки Перковић, Дугопоље, сплитско-далматинска жупанија, град Сплит, Хрватица, рођена 23.12.1959. године. Што се тиче са очеве стране, мој деда Сергије крштено име, некрштено и тако су га сви звали у Хрватској Дује, а име Душан. Рођен је 1936, исто ваљда пред крај 10. месеца, у јесен као и мој ћаћа. Баба покојна Љубица дев. исто Ераковић, рођена 1932. умрла 2001 у Батајници. Е сад мој прадеда са дедине стране, Илија, рођен 1889. године, био у Америци једно време, немам појма ни када ни колико, убиле га усташе 1941. Прича се да је био један од виђенијих људи у селу. Његова жена се звала Јека, само то знам о њој. И са бабине стране, њен отац Васо, мајка Ика. Васо је имао надимак Шпањур[…], од далматинске шпањулет, што по народски значи цигара, цигарете. Зато што је пушио дуван. […]»
Сергиј > Илија (1889-1941., ожењен Јеком) > Сергије Душан (ожењен Љубицом, кћерком Васа Ераковића и Ике) > Миле (ожењен Татјаном Перковић) > Срђан (1987.)

Hi Christina,

As I do not know who else is involved in checking things out I will copy and paste the email correspondence on the member forum otherwise I fear things will get overcomplicated. Lets continue after this email there please. I understand your impatience but it is greatly desired as this is not something to rush about.

Professionally I do not see a link between a surname Knezevic from Serbia and the Cossacks. There are a lot of Knezevic in the Balkans, most of them not related and none of them that belong to nobility. There is no such thing as a internal system of nobility, either one belongs to nobility or not. The information that your mothers father was Cossack is new to me, I think it would have helped knowing this earlier before research was started. I also wasn”™t aware from the fact that your grandfathers family migrated from Serbia and Austria to Russia approximately 200 years ago, this is also new information to me. If your grandfather had a Dutch passport then you can review this online with the Dutch archives as they are all digitally available at http://www.en.nationaalarchief.nl/

My Russian colleague (an esteemed and well respected historian) has said he is not interested in debating the research any further, as according to him it is a closed case. There is no correlation in the data provided as according to him the title is not genuine in other words non-existent. The only titled family in Russia are the Orlovs.

I think it would be wise to stick with the facts first, or at least the facts as I know them now. Danica told me that the dates on your mothers passport are not the same as those on the records retrieved from the municipality in Belgrade. This poses two problems. The first is that we are not sure if this is the same person, as your mothers passport has a different name and date of birth. The second problem is that according to law we cannot extract other documents, from the archives until it is proven that the person we found in the municipality documents in really your mother or someone else. This is the law here; which inexplicably includes all archival documents including those of Kalemegdan! We will respect this and I have talked with Danica about this, we need proof in order to create a correlation.

Danica said she would email you with more information.

Regards,

Sergej

From: Christina Athans [mailto:[email protected]]
Sent: zaterdag 20 september 2008 3:35
To: ‘Sergei Oudman’
Subject: RE: Noble calendar. Petersburg Genealogical Portal

I agree with you on many points below – and let”™s wait and see…a wise historian once said a true historian knows how to discern between the facts and the truth!

Cossacks retained quasi-independence under the tsars in return for the defence of Russian interests. They had their own noble system, (Don, Kuban Zaporyevskoye all had their own internal system of nobility) as well as receiving titles from the tsar for outstanding service and bravery or other services rendered. As fiercely independant as they were, they were also loyal to their tsar. Their social structure is actually quite similar to the great Scottish highland clans, each with their own “lords” and nobles. Since my mother referred to her father as a Cossack and her origins on that side as Cossack, I do believe this is an area to explore: she never referred to him as Serb or Russian but Cossack. This is why I am learning as much as I can about their history and social structure. In some ways Quebec is very similar: a recognized “Nation within a Nation” with many governing privileges and authoritative powers the other Canadian provinces do not share and are unique to the French speaking population here. This is not unusual in history.

I have found several sources stating that, (and lets use this spelling for the sake of discussion), Knezevich”™s in Russia migrated approximately 200 years prior from Serbia and Austria. There are also several branches of Knyezev from the Caucasus who ended up in Serbia (becoming “knyezevich”) and surrounding areas from 1918-1921.

14,000 Cossacks arrived in Belgrade on June 1, 1921. They left from the Crimea, were processed in Constantinople and spread out from there, some landing in Lemnos and others moving to Paris and Belgrade. Also, every white Russian “refugee”, regardless of rank of social status, from 1917 onwards had to have a passport issued by the Hague and were under the protection of the government of the Netherlands once they left Russian soil. Since no one country yet recognized the Bolshevik government and the Russian Empire had ceased to exist, their Russian papers were not valid anywhere. Many of these passports ended up being a lucrative black market business in Constantinople. The point is this: no one could get out of there and into another country without the Hague issued passport. This is a documented administrative trail and a very significant area to look at. This is also a firm arrival date and definitely worth checking out. They included Cossack military as well as young cadets from several academies and civilians from the Crimea and Caucasus region. But perhaps my point is moot as I am certain this would have been one of the first leads a professional researcher would have checked! My apologies then!

As for the Belgrade documents, or as I now refer to them as the “Holy Grail” of information: I have been waiting one month for Danica to email me what she has already from the Municipality, but she has had some IT issues. The long Church documents are ready and she was to pick them up this week, but did not have time. I hope to have everything by Monday as this is dragging out way too long, but I also understand Danica has other responsibilities…am trying to be patient!!! Forgive my North American sense of urgency…but I also have other people waiting for the information.

As for the name Knezevich, yes it does translate to Prince”™s son; in Russia it also can mean a vassal to a king: someone who has sworn allegiance and “belongs” to the sovereign. It is still a fascinating subject and a fascinating area of history to explore! I appreciate your comments, knowledge and insight, as always and let”™s hope Danica can send me all the docs she has accumulated soon. Once we have that, the next step will be from the dates provided: marriage certificate and my grandmother”™s baptismal documents from Kalemegdan as well. Probably will have to request from the Synod again, but they granted their decision relatively quickly, so I am pleased about that and optimistic.

So you know, I received the Certificate of Canadian Citizenship for Mom yesterday and have sent to the Greek Consulate, as they requested. I will let you know what comes of this as well!

I intend to be a part of every step of this research and my sending you the link was simply because I remembered you had a researcher checking into this, – I want to be sure no stone is left unturned and the truth, whatever it may be, will be what it is: whether it be a long shot or not, it must be examined. Would this researcher be open to speaking with me at some point? Communications must be open and fluid amongst all of us and if he/she is researching my family, I would be grateful to be kept in the loop as to where they are looking and what has led them to seek out information in those areas. By the way – I saw he /she posted a question on a Russian forum but he was looking for Ivan Grigorievich Orlov…the reason I know it is our quest is because he mentioned my Mother”™s name in the note. I do not believe my grandfather carried the name Orlov…not surprised it was a dead end.

Have a great weekend,
Christina

________________________________________
De : Sergei Oudman [mailto:[email protected]]
Envoyé : September 19, 2008 5:23 PM
À : ‘Christina Athans’
Cc : ‘Danica Radisic’
Objet : RE: Noble calendar. Petersburg Genealogical Portal

Hi Christina,

Knezevic is a Serbian/Croatian name and comes from Knez derived from the Latin Comez. It is used in different forms in Slavic lands and if a person is named Knezevic then it would mean son of the knez. However, this does not mean they are related in any way because the name is actually being used very frequent. The same in Russian.

Nobles are either nobles or not, there is no such thing as a quasi independent status. The Caucasus is a very chaotic region and very big. The name we found thus far in the research is not listed and there has not been a Knyaz with the name and date provided on the Kalemegdan papers. Lets see what the originals say before we spend energy on things that might not be relevant whatsoever.

Regards,

Sergei

From: Christina Athans [mailto:[email protected]]
Sent: vrijdag 19 september 2008 22:41
To: ‘Sergei Oudman’
Subject: RE: Noble calendar. Petersburg Genealogical Portal

Hi – Me too, of course. They are ready – Danica just has to go get them and I am anxiously awaiting this.

I sent it because you said you had a Russian researcher who did not find my family in the books in Russia – there are many “books” and certainly within the Cossack dominated states with nobles not listed in a central registry, due to their quasi-independent status. I have been doing a lot of research in Russian with the help of a really good software program and have come up with much more insight into the structure of nobility according to region. I have also been in contact with some sources there myself and with the Russian Orthodox Church in Montreal to gain some more insight into the structure. Most helpful!

Have a great weekend, Sergei!

Christina

________________________________________
De : Sergei Oudman [mailto:[email protected]]
Envoyé : September 19, 2008 2:00 PM
À : ‘Christina Athans’; ‘Danica Radisic-Visnjic’
Objet : RE: Noble calendar. Petersburg Genealogical Portal

Hi,

I think its a bit of a long shot. I am more interested in what the Belgrade documents say.

Sergei

From: Christina Athans [mailto:[email protected]]
Sent: vrijdag 19 september 2008 4:12
To: ‘Danica Radisic-Visnjic’; ‘Sergej’
Subject: Noble calendar. Petersburg Genealogical Portal
Importance: High

http://74.125.93.104/translate_c?hl=en&sl=ru&u=http://www.petergen.com/dk/dkfam9.shtml&prev=/search%3Fq%3Dwww.petergen.com/search.shtml%26hl%3Den%26sa%3DX%26pwst%3D1&usg=ALkJrhhdzeP81e4pwgfihKdd4skzXmlIOg
Hi – was wondering if either of your Russian researchers came across this: St. Petersburg Gubernskoye Noble Collection. Supplemental lineage book of Russian novbility. The name Knyazhevich is on the list (one Russian variant of Knezevich). Just checking because there is an email address and if someone has already written them, then I”™ll wait to hear back as to what information they received on the name. If not, I will write them.

Thanks!
Christina
No virus found in this incoming message.
Checked by AVG – http://www.avg.com
Version: 8.0.169 / Virus Database: 270.7.0/1680 – Release Date: 19/09/2008 8:25 AM
No virus found in this incoming message.
Checked by AVG – http://www.avg.com
Version: 8.0.169 / Virus Database: 270.7.0/1680 – Release Date: 19/09/2008 8:25 AM

Hi Sergei – you may be right on the mis-translation – I think the original documents in Cyrillic will clear this up once we receive them, no?

Although my grandfather may have come from Russia and was Russian Orthodox, as in Canada, there are many nationalities in Russia….has he looked into the Crimea and Caucasus regions? I have accessed several Russian sites indicating many noble families are not in the Russian Nobility index. Whether this is confirmed info or not I cannot yet say. As far as I am concerned, these are simply leads to look into.

The variations of the name Knezevich in Russia (the Caucasus region in particular) are many and I did find information on an old Serbian/Austrian noble family named Kniazhevich who migrated to the Caucasus about 200 years ago and integrated in to the Cossack culture. Is there a link….I cannot say yet, but we are agreed that leads must be confirmed! The 14,000 Cossacks who arrived in Belgrade June 1, 1921 fit the time period and they included military officers from nobility as well as cadets from the military academy…..there must be records in Belgrade as we have a definitive date to go on.

I am pleased the Russian Nobility Association has agreed to accept my request for research help….let”™s see what comes of it and I will certainly let you know! As well for the Synod! Danica has been under the weather the last couple of weeks, but says she is better now so hopefully, we can get back on track!

Take care and thanks!
Christina

________________________________________
De : Sergej [mailto:[email protected]]
Envoyé : Thursday, September 11, 2008 8:13 AM
À : Christina Athans; [email protected]
Objet : Re: Notes from some research

Hi Christina,

I read through the stories you send me. The dealings regarding the Obrenovic family are all well known in history. So there is not much new in there for me at least. My Russian collegue said that the name as we have it does not match any documents in the Russian Nobility index, and that the title that is being used has never been heard of. So I do not know what this means, it could be the title is incorrectly translated.

With regard to the Russian forum in the attachment, ask them for their sources; preferably archival because its a bit too much conspiracy for me but no hard facts.

Keep me abreast on Synods request.

Best,

Sergei
On Thu, Sep 11, 2008 at 1:43 PM, Christina Athans wrote:
Hi Sergei – hope you are well!

I have sent this to Danica – some research I have been doing in the attachment….just an FYI for you and perhaps some good leads for your Russian researcher.

The good news is the Synod has approved our request….not really surprised since we already possess the official Extract.

Best,
Christina

________________________________________
De : Christina Athans [mailto:[email protected]]
Envoyé : Thursday, September 11, 2008 7:37 AM
À : ‘Danica Radisic-Visnjic’
Objet : Notes from some research
Importance : Haute

Hi Danica,

Hope you’re feeling better!

If you are well enough, I hope we can get back on track with the research so, at your request, my friend, I am “reminding” you to scan and send any docs you have to date, as well as popping them in the courier of your choice so I have the hard copies in hand, please.

In the attached doc are just some notes from sights I visited: letters of the Tsarina referring to “her Kniazhevich”…with many different spellings…of course!

Notes on several Kniazhevich’s which may, or may not be related, but good leads.

Notes on Cossack regiments exiled after the revolution to Lemnos – there is some very good info from Cossack websites. 14,000 Cossacks came to Belgrade June 1, 1921. We have a firm date, therefore there is a basis to go on. I downloaded a pretty good Russian translation software and have been able to find this info with this tool.

Many nobles in Russia are not on official lists – over 880,000 nobles in all

Researching and using the Alexander Palace Forum I found a posting by Alexander Obrenovich this month….why he is doing this now is interesting, but what is more interesting are his comments of the Black Hand, under Karadeordjevich hiding and destroying documents related to the Obrenovich family. Were you personally aware of this since you know him?

Want to discuss all of this with you so hopefully today, tomorrow or Saturday we can make some time. Yours and Sergei’s Russian researcher should be looking at the Caucasus and Crimea….

Also – very important: I wrote to the Romanov Family Association who heads up the Russian Nobility Association in America. One must write and gain the approval from the Imperial family members who head up the association for research help, based on the information provided and their evaluation of the validity of the request. They have approved my request!!! This is very encouraging because they do not approve just anyone claiming Russian nobility. I have sent them as many details as I can, including Mom’s baptismal extract, but you can appreciate how much I need those other documents you have, and will have soon.

What’s up with the Synod docs? Timeline please!!

Hugs!
Chris
xxx

No virus found in this incoming message.
Checked by AVG – http://www.avg.com
Version: 8.0.169 / Virus Database: 270.6.19/1664 – Release Date: 9/10/2008 6:00 AM

Hi Sergei – Thanks so much for clarifying this for me! As a foreigner, I certainly do not wish to offend anyone nor try to work outside the process. This makes perfect sense!

That being said, Danica did not indicate the request was for the family living abroad: only that she was doing research, so as a Serbian, citizen it seemed odd to her as well. We will just have to be patient and wait for their answer.

I know the anomalies in data – partly due to the western vs. old calendars used….example: my father was born May 23, 1922 but in Greece, this is June 4, 1922.

Other errors Danica and I determined through the municipality were simply transcription errors: The original documents Danica said are in calligraphic handwriting and she had a very difficult time reading some information, such as my Grandmother”™s full name, which is very long as well, but she very clearly saw the same information for my Grandfather in the Old Book. It is as on the extract you now have. Mom”™s birth date on Municipal transcript document is 1923, but she was baptized in 1928! In the Old book Danica saw it is 1928. We deduced they miss-transcribed and 8 for a 3 in the year. In Greece, she has yet another birth date of January 1, 1924. This was done to make her older when she escaped from Yugoslavia, but all the other information is correct. Also, she has so many first names – God…

I am still waiting for her original Canadian citizenship papers to send to the Greek Foreign Ministry Archives. Her tracks were covered up very well with help from Greece, the Brits and US Embassy. The Canadian citizenship papers are necessary for the Greeks to open her sealed files, which are still classified after all this time: since my father shortened the name from Athanasiadis to Athans in Canada, I have to show that she is one and the same. In those files are the diplomatic and personal correspondence of George Stratos, Prince Raoul Bibica – Rossettis – this may be a a good lead as well. Rossettis was a very good friend of Mom”™s family…he was a member of the League of nations, a foreign minister in Belgrade at the time Mom was living there and later, Greek Ambassador to Canada. As a minister in Belgrade, he knew her family very well and was instrumental in obtaining a position for my father at the Greek Consulate in Montreal upon arrival in Canada.

I am so confused as to whether my grandfather took his wife”™s name…perhaps a name change to protect his ID? Or, whether they truly were cousins? I cannot answer yet, but the fact that he is listed as a “Foreigner”, Russian Orthodox and not a citizen is a big lead. From the Birth records, Danica should be able to find marriage and immigration info. Also, Grandmother was baptized in Kalmegdan…we need her records too. She will be easier to trace because of this. When you say the Russian researcher is checking the tree sidelines – which tree please? Perhaps if you have a family tree I am not aware of I may have heard of a name somewhere.

We know both my grandparents were residents of Stari Grad on Kosmajska – so …

I will give you a fall on skype at arounf 14h00 Montreal time РI will also reach out the the Russia House Рall or most Russians past used this resource and I know they processed thousands of Russian ̩migr̩s escaping the Revolution.

I”™ve attached photos of a young and older Count Rossettis and Mom”™s Canadian passport.

Thanks again – much appreciated!
Christina

________________________________________
De : Sergej [mailto:[email protected]]
Envoyé : Friday, August 22, 2008 9:14 AM
À : Christina Athans
Objet : Re: Kalemegdan documents update and new leads

Hi Christina,

Serbia knows, just as Germany and some other European countries, strict privacy regulations. The baptismal books are property of the Serbian Orthodox Church, they are required by law to deposit them in the archives but they still control who can access them. This is their prerogative, now Danica is involved in this and I think its important that you first get documents such as the birth certificate of your mother. Direct descendants do have the right for access, but foreign nationals need special permission from the ministry. Documents that have a special status for whatever reason need to be approved by a comission, in this case the Synod.

There are some anomalies in the data that make research difficult. E.g. Ivan Gregoriev Obrenovic Knezevich uses the name of his spouse as his last name. Knezevic is a normal surname that is used often in Serbia and Gregoriev is a Bulgarian/Macedonian variant of the -vic ending we know in Serbia, meaning “son of”. So most likely his name is Ivan Knezevic and his fathers name if Gregor. What matters the most are their birth certificates as they are in the Serbian archives, and from what I see right now the Synod is comparing the dates to see if they match.

Birth records also state place and dates, including countries. As for the Russia house, that’s a Russian institute in Belgrade, they have a site: http://www.ruskidom.org.yu/pages_sr/main.htm

The thing is, if people move and get divorced it doesn’t neceserally mean that it will be registered. It is very hard to get access to Military Archives, so you can only inquire there if you have something substantial.

I have talked with my Russian contacts and he said the name I provided him doesn’t match any of the data, nor does the exact name on the certificate. But he is checking the sidelines in the tree as well to see if he overlooked something. He didn’t recognize the title that was on the certificate but he will get back to me on that this Sunday.

I know it can be discouraging, but you have just started your research. And your mother did erase her tracks good, so it will take considerable amount of time to find out what exactly happened 50 years ago. Also don’t forget that the Communists also destroyed a lot of books and that some people were declared enemy of the state. I do not know if you have any other pictures, cards or other items that may seem important. The Polish contact you talked to seems to know more, I would like to talk with him to discuss his research findings. Russia is a very closed country, and as you may have seen on the news the current conflicts are not really contributing to a good research athmosphere.

Ill be online tonight at 20:00 my time so if you want to call me over Skype please.

Regards,

Sergei

On Wed, Aug 20, 2008 at 3:04 PM, Christina Athans wrote:
Hi Sergei,

I hope this finds you well!

To update you and for your Russian contact – Danica picked up the Municipality transcripts for my Mom, but had to apply for “Special Permission” to the Synod to obtain the documents from the Church. She explained she did this 2 weeks ago and it can take from 1 to 3 months to receive an answer. The council can refuse the request. She said she has never had to do this before.

Perhaps you could explain to me why this is necessary – anyone else can just apply through normal channels and get official copies. Danica thinks they do this for certain circumstances: documents of historical value or for families of certain status. She had to write a plea which will be reviewed. She made the request as a researcher, but did not mention it was the daughter requesting the information….perhaps it is better this way, or perhaps, it may have been easier to say it was a family member making the request….could they refuse this?

Below is a summary after my discussion with Danica which I sent her and some thoughts I had after our conversation:

“On the Municpality document: her Mother is listed as Natasha M. Obrenovic (Name appears to be much longer on Kalmegdan originals, but difficult to read);
Father Ivan Knezevic (Danica saw his full name on the Kalemegdan document as Ivan Gregoriev Obrenovic Knezevic).
Both listed as residents of Stari Grad. Her mother was born in Stari Grad and her father is listed as a “Foreigner”.
Mother listed as a citizen; father NO.

Mommy was born under the name Darinka….I do not know the order of all her names, but I do know they included: Darinka, Dobrilla, Dobrinka, Dorothea, Catherine. My dad said she started using Dorothea in Greece (to protect her identity and it was easy for the Greeks as a Greek name). Her Greek passport, Canadian immigration, citizenship and passport were under this name). The official extract in 1967 had to have Dorothea as her primary name, since this was her legal name in Canada.

”¢ We know the parents’ names; to the extent we know my grandmother’s maiden name is Obrenovic too, but we still need the Church copies to get the additional fluff right now. (a patronym if there is one)?
Ӣ Marriage records Рwe know they are from Stari Grad, so I assume where there are Birth records, there must be marriage records. The marriage record actually will help with the immigration document search because you will have his birth date as well as country of origin on that!
Ӣ We now know grandmother was born in Belgrade (Stari Grad) so I think we agree the next logical step will be to find her birth records and her family and so forth.
Ӣ We know my grandparents were residents of Belgrade (Stari Grad)
”¢ Even if they were cousins and eloped, (Sergei – see below) they would have had to produce a marriage certificate to have their child baptized ‘in wedlock’.
”¢ Immigration papers for grandfather – Russia House in Belgrade*** May have his identification papers: COO, his parents, nationality, military info, etc. If he was from Russia he went through there….unless he did not have to! Or other government agency dealing with immigration records
Ӣ Did they divorce? If he re-married Рa second marriage certificate (if it happened in Belgrade) Рwho was she? (There may have been a stepmother, according to my father)
Ӣ Did he have other children later?
Ӣ Emmigration documents: did he leave the country, where and when? We have a lead that he went to London Рend of war or post-war.
Ӣ He was wounded during the war Рis it possible there are hospital records from 1944 or there abouts Рa military hospital?

Sergei: they had a summer home in the country where Mom spent her vacations with her mother.

I need to check all the areas in Croatia and Serbia today which are called or resemble Klokocevik, Klokocevac, Kokolovic…..I deduced it was the Klokocevik in what is now Croatia and I wrote Danica because of the region and mountain there also called Dilj (Old Slavonia) and the fact that grapes are grown in that region. In actual fact; we really only need to determine the place name in wine growing regions. I know it is not far from Belgrade and now believe that it was on the other side of the river. I need to ask my Dad if it was the Sava.” Danica has applied for property records for Kosmajska 21.

My father was able to give us more information, or leads to follow: he said they were first cousins and this caused a great tragedy in the family and problems for my grandfather “given his social status”. He said her mother left her with her father as a young child, perhaps a baby. The families forced them to separate. If this is true, they somehow managed to marry anyway. He also said that after the war, my grandmother returned to the family country home and lived there….this is why any area growing wine with Klokocevik or similar is important to find. Also, my grandmother adopted a girl, “to replace the daughter she lost”! The child’s name was Ljubica. Dad said Grandmother never re-married. Although at 86, my Dad’s memory comes and goes, but to date, we have been able to use his memories as leads and they have proved to be true so far!

He confirmed grandfather was a Colonel (Pukovinik was on Mom’s passport in Greece as “Father’s occupation”) and this is also on the information from the Greek Foreign Ministry in Athens – he also was wounded fighting both the Partisans and Germans…around 1944.

I need your help, please. I know this will be lengthy and after our last conversation (you and I), I must say I was discouraged…..I was prepared to and have paid a considerable sum of money for this research but have only this little scrap of incomplete information. I may have a colorful and interesting family, but I am only a working Mom! Is there another route I can take…are there other methods of getting information? I know Danica is working hard, but your guidance would be very helpful to us both now. Again – she is wonderful and I am grateful to her for all her efforts.

At any rate, for now, please use the official Extract I provided you with. We know the information on that is what is on the originals Danica saw in the archives at Kalemegdan. It is a legal document.

I hope you can offer some guidance – as I told you I am close to this emotionally but am attempting to look at this from a more strategic perspective! I will also write to Father Gajic at Kalemegdan today – perhaps I may persuade him in a very gentle manner to offer assistance. Feel free to chat if you need clarification on anything in this email.

Thanks so much
Christina

No virus found in this incoming message.
Checked by AVG – http://www.avg.com
Version: 8.0.138 / Virus Database: 270.6.6/1627 – Release Date: 8/22/2008 6:48 AM

Dear Members and Fans,

Our small team of then students started the Serbian Genealogical Society in 1998 as we noticed a great interest globally for what was our hobby at the time – the art and science of researching your family roots in Serbia. Since then we have done all we can to promote individual genealogical research in the region and influence relevant institutions to take this very important science seriously.

Over the years we have had some effect and have assisted many using our own time and resources and have even refered people to private researchers – neither of which we are able to do any longer. We had planned to continue to assist people on-line, post research aids, advice on researching family roots in the archives in Serbia and running the forums through which many of you communicate and find information on ancestors or living family through Rodoslovlje.com.

You may have noticed lately that our servers go down every now and then. This is due to the fact that visits to the site are increasing every month and our servers are not handling the load of traffic very well anymore. We would need to improve that situation and hire people to be available on-line to assist our visitors’ needs, all of which comes at a cost.

With over 80,000 unique visits per month, over 500,000 pageviews per month and a PageRank of 5 we are looking for advertisers that will help us keep our website afloat and improve the services we provide to those interested in genealogy in Serbia and the Balkans. As an individual you may also donate by joinin our network and becoming a member of the Serbian Genealogical Society through Rodoslovlje.com at a starting fee of 25€ per year.

Advertising opportunities: http://www.rodoslovlje.com/en/content/advertise-us
Membership and Donations: http://www.rodoslovlje.com/member/signup.php

If we are not able to raise the funds needed to keep the site active, our servers running and improve our content, we will have no choice but to remove a part of the Rodoslovlje.com site and will not be able to provide much in regards to new content, information and advice on researching genealogy in Serbia. After 12 years of hard work, so much interest and so many friends, family and cooperations found through this service, we’re hoping you’ll help us avoid that.

Thank you for your attention and support this far!

Best,

The SGS and Rodoslovlje.com Team

(30.I 2014.)

Herak Vraneš
(nekoliko odabranih podataka)

Herak Vranješ (ili Vraneš) je možda i najdokumentovanija istorijska ličnost sa imenom Herak. Brojne monografije o turskom periodu određenih područja severne Crne Gore spominju ovog velikaša.

I

Do pre nekog vremena na internetu je postojao sajt www.vranes.eu. Danas ovu adresu koristi http://vranes.bigforumpro.com/forum ali trenutno na njemu ne nalazim jedan tekst (čije autorstvo nije bilo navedeno) kojeg ovde iznosim u delovima.

www.vranes.eu > www.vranes.eu/Istorija/Ljudi%20i%20dogadjaji.htm > Историја: 4. Људи и догађаји: Кнез Херак Вранеш, Јеромонах Мардарије, Нешо Јоксимовић, Стожерски устанак 1906. године, Догађаји из 1924. године > Кнез Херак Вранеш: Поријекло кнеза Херака, Посједи кнеза Херака и породице Вранеш, Потомство Хераково

«Потомство Хераково
Према историјским документима, Херак Вранеш II имао је синове – Ђурађа и Љуба.
Кнез Ђурађ Вранеш, по попису из 1477. године, кнез је највеће кнежине у нахији Љубовиђа, а по попису становништва нахије Љубовиђе из 1516. године Ђурађ Хераков је кнез нахије Љубовиђе. Један Ђуро Вранеш помиње се у једном документу из 1537. године као кнез нахије Љубовиђа (”благочестиви кнез Ђуро”), али, обзиром на протек времена то није Ђурађ Хераков, можда се ради о његовом синовцу или унуку. Од Ђурађа Вранеша воде поријекло данашња братства у Вранешу – Јоксимовићи, Рутовићи, Којовићи и Живковићи, затим бројна братства која су одселила за Србију – Вранешевићи, Поповићи, Јоксимовићи, Јаковљевићи, Јовановићи…Има мишљења да овог «влашког кнеза» потичу и муслиманска братства Мушовићи, Хасанбеговићи и Даутовићи (који данас не живе у Вранешу.)
Љубо Вранеш, дворјанин код херцега Стефана, прима ислам, узима име Ибрахим – а потписује се као Ибрахим-бег Вранешевић. Из сачуваних докумената зна се за два Ибрахимова (Љубова) сина – Ахмета, пашу, (Ахмет Вранешевић) који постаје и херцеговачки санџак-бег, и Скендера. Један од Скендерових синова је Ибрахим (убио је травничког везира јер му је овај убио једног брата), који у дубокој старости, 1621 године, подиже задужбину – џамију у Пријепољу. Ибрахим се прозвао Љубовић – а потписивао се као Ибрахим-бег Љубовић, па се сматра да од њега настаје чувена беговска кућа Љубовића.
Херак Вранеш је 1478/79. године добија посјед негдје у средњој Херцеговини, па неки аутори сматрају да је са породицом одселио у околини Требиња. Његов најстарији син Ђурађ остаје у Вранешу, као нахијски кнез. По предању, један Хераков син звао се Радивоје, али је сасвим извјесно да је Херак имао још неколико синова, јер у Херцеговини и Црној Гори неколико великих братстава сматра да им је он предак.
Неки аутори сматрају да и династичка породица Петровић-Његош води поријекло од кнеза Херака, што је тачно, али сматрамо да се не ради о кнезу Хераку Вранешу.»

http://www.vranes.eu/Zanimljivosti/Toponimi.htm > Занимљивости: Топонимија – поријекло назива појединих мјеста и предања: 2. Вранеш, 4. Настанак назива Павино Поље

«2. Вранеш
Назив Вранеш настао је током 16. вијека, по презимену Херака Вранеша [ф. 1 – Први помен назива Вранеш датира из 1545, запис јеромонаха Мардарија у манастир Боговађа код Лазаревца.].
Презиме Вранеш-Вранешевић је патронимично, изведено по имену Хераковог оца. Из пописа од 1477 год, видимо да је широм Херцеговине присутно име које у основи има придјев ВРАН (црн, гарав, таман…): Вране, Враниш, Врањеш, Вранко… Тада није било трајних презимена, препознавање је вршено искључиво по имену оца али дешавало се да нека породица добије трајније презиме, по неком посебно истакнутом претку, па тако Хераково потомство вјековима задржава презиме Вранеш – Вранешевић.
[…]
[…] Неки сматрају да је назив Вранеш старији од кнеза Херака, те да је кнез Херак добио презиме по називу мјеста из кога потиче [ф. 3 – У попису 1477 године није уписано мјесто Вранеш, већ Љубовиђа, и то као мјесто гдје живи кнез Херак Вранеш. Ни у попису 1516 године нема мјеста Вранеш, опет је уписано мјесто Љубовиђа, што значи да је презиме Вранеш много старије а да је назив Вранеш настао током 16 вијека.].
[…]
Такође, већина ових аутора вјерује једном «предању» (које је изгледа новије датума), по коме се раније овај крај звао Златеш [ф. 5 – Ова мишљења су погрешна јер Златеш није назив мјеста већ име човјека: Златеш је био војвода овог краја у доба косовског боја (Герасимов љетопис 1390 год.).].»

«4. Настанак назива Павино Поље
[…]
а) Народно предање о Пави [ф. 7 – Основа предања преузета је из књиге ”Вранешка колијевка” (2004), аутора Љ. Јоксимовића, једине публикације у којој је објављено. Аутор је 1975 године записао казивање старијих Коњевића-Миликића и Јоксимовића из Вранеша што су потврдили и Мујага Мушовић из Б.Поља, и Рамо Хасанбеговић-Сејдовић, који је живио у Вранешу и сахрањен на православном гробљу у Павином Пољу.].
[…]
б) Мишљења појединих аутора
Неки историчари и аутори разних публикација «обрадили» су народно предање, дајући своје мишљење о Пави, њеном животу и удаји – иако им то нико није тражио. При томе су надограђивали, касапили и калемили изворно предање како им одговара – што је и ружно и недопустиво. Међу њима има и оних који предање о Пави нијесу никада чули у изворном облику, а усудили су се да пишу о настанку назива Павино Поље. Иако је тачно да већина предања има грешака, треба узети да свако предање има доста тачних чињеница те се морају неговати и поштовати.
Већина ових мишљења своде се на следеће:
Син Љуба Вранеша, Ахмет-паша Врањешевић, обилазио је Вранеш као управник херцеговачког санџака и на сабору поред цркве Љубовиђе загледао се у љепотицу Паву кћерку кнеза Николе Миликића из Бијелог Потока. Одмах је запроси, али она га одбије са ријечима – да неће да се уда за Турчина. Када јој је Ахмет рекао да он није Турчин већ син Љуба Вранеша, она пристане да се уда за њега али под условом да не мијења вјеру. Паша то одмах прихвати. Каже се како су Пава и Ахмет лијепо поступали са народом у Вранешу, да су живјели у љубави и слози и добили синове Хасана, Муша и Даута, а пошто је Пава умрла млада (на порођају), паша нареди да се крај гдје су живјели назове Павино Поље. Ахмет паша није могао да преболи Паву, па је по изричитој жељи сахрањен поред ње, по православном обреду.
Имајући у виду неке историјске податке, ова прича је мало вјероватна. Ахмет-паша Вранешевић рођен је крајем 15 вијека (његов отац Љубо рођен је око 1440), он никада није управљао овим крајем, све до 1700-те године нахијом управљају искључиво српски кнежеви. Милика, родоначелник братства Миликића (касније Коњевићи), помиње се 1609 године као кнез – значи зрео човјек [ф. 9], и ако узмемо да је он отац Николе (Миликића) – а Павин ђед, онда је његова унука Пава могла бити рођена најраније око 1600 године. Или нешто касније.
Сматрамо да је прича о Пави и Ахмет-паши Вранешевићу конструкција, а направљена је из познатих разлога. Наиме, историчар Ејуп Мушовић је у својим ранијим радовима као свог претка помињао неког Ахмет-пашу из Коње, у Малој Азији (анадолског Турчина), не желећи поријекло својих предака да везује за српске православне породице из Вранеша а неки аутори прихватају Мушовићеву верзију, али тако што тога Ахмет-пашу из Анадолије поистовећују са Ахметом Вранешевићем.»

Занимљивости: Поријекло назива појединих мјеста: Настанак имена села Павино Поље: ”Ни због бега се није превјерила” (текст Буба Симоновића; објављено у листу ”ДАН”, 16. и 17.I 1999.):
«[…]
Паша није заборавио завичај
[…]
У народном предању, у казивању понајстаријих Павинопољаца, Крста Лековића и Радивоја Бајчете, која се суштински поклапа са причом исплетеном на основу штурих историјских факата, Ахмед-бег јесте био неки потомак кнеза Херака Вранеша, али је он, по тим причама, као дијете, јединче некакве сироте удовице, отет и одведен у Турску.
[…]
Сусрет с мајком
[…]
И по овој легенди, Пава је родила три сина – Муша, Хасана и Даута од којих ће касније постати три гласовите турске породице – Мушовићи, Хасанбеговићи и Даутовићи. Остатак приче о Павиној смрти на порођају, Беговој наредби да се сахрани на православном гробљу и по православним обичајима, да и он кад умре почива поред ње, и у легенди је истовјетан са оним што зборе историјска факта.»

Da li bi se potomci Heraka Vraneša mogli nazivati Herakovićima? Da postoji mogućnost da se neki ogranak možda i nazvao prezimenom (H)eraković izgleda da svedoči sledeći podatak:

Поријекло кнеза Херака
«[…] Прво, историчари су потпуно игнорисали народно предање, или га нијесу знали, али и предање и неки историјски факти говоре да Херак није доселио у жупу, нити некакво племе «Вранеши». Наиме, према предању сачуваном код низа братстава која изводе поријекло од овог кнеза, његови преци су од давнина управљали овом жупом, а његово сједиште налазило се у комаранском селу Богдановићи код Бродарева (сада Балићи), заселак (Х)Ераковићи, у коме су до пред Други светски рат стајали зидови велике Херакове куле.»

II

http://www.maticacrnogorska.me/files/vraneska_legenda.pdf (latinična slova u uglastim zagradama sam ja stavio)

Veselin Konjević: VRANEŠKA LEGENDA

1.str.:
Pri[č]a o ljubavi Pave i „turskog paše“ najpoznatije je predanje/legenda s podru[č]ja današnje Vraneške doline, što više od tri vijeka odolijeva zaboravu. Uobli[č]eno je lakonski, sadrž ajno – literarno i s jasno izraž enom poentom – kako je nastalo ime Pavino Polje. Ono decenijama privla[č]i znatiž elju brojnih hroni[č]ara i istori[č]ara, koji su ga [č]esto interpretirali na svoj na[č]in, dodaju[ć]i ili oduzimaju[ć]i mu detalje, što je tu pri[č]u vremenom u[č]inilo bitno razliitom od one koja se pominje u prvim zapisanim verzijama predanja s po[č]etka XX vijeka.

Predanje, kako se vjeruje, opisuje doga[đ]aj iz prošlosti Vraneša koji se vezuje za evojku Pavu, po kojoj je, nakon što je mlada umrla, [č]itav kraj dobio naziv – Pavino Polje. Pavina prerana smrt predstavlja kljuni momenat koji predanje usmjerava ka poenti – da se po njoj prozove neko polje! Da nije bilo tog dramati[č]nog doga[đ]aja (Pavine prerane smrti), vjerovatno bi se pri[č]a o ljubavi Pave i nekog „turskog“ paše vremenom rasplinula i nestala u istorijskom kovitlacu konstantnih ovdašnjih previranja i sukoba. Tako bi pri[č]a o ljubavi i udaji neke vraneške „vlahinje“ i „Turina“ bila samo jedna u nizu manje važ nih (i vjerovatno brzo zaboravljenih) dogodovština iz prošlosti toga kraja. Tok istorijskih (buduih) doga[đ]aja odredio bi (izvjesno druga[č]iji) i naziv tog mjesta – koje se danas naziva Pavino Polje.

U namjeri da odgonetnemo istinitost doga[đ]aja, koji se sa[č]uvao u narodnom pamenju, sakupili smo šesnaest varijanti istog predanja, koje su do sada zapisane i objavljene – od prve, s poetka XX vijeka, sve do najnovijih, od prije nekolike godine. Principom odbacivanja onih segmenata predanja koji se, sasvim izvjesno – niti s istorijskog aspekta, niti logikim tuma[č]enjem – nijesu mogli dogoditi, ž eljeli smo što potpunije i ta[č]nije ispriati (rekonstruisati) doga[đ]aj na osnovu kog je nastalo pomenuto predanje. Hronološkim iznošenjem i uporednom analizom svih njegovih zapisanih verzija vieli smo kako se ono vremenom dopriavalo i dopisivalo, odnosno kako je vremenom dobijalo nove, [č]esto potpuno iracionalne oblike, po ž elji i potrebi zapisiva[nj]a, a moglo bi se re[ć]i – i vremena.

2.str.:
Prvo predanje o nastanku imena Pavino Polje zapisano je u salnami (godišnjaku) Kosovskog vilajeta za 1901. godinu, dok je, godinu kasnije, novu verziju predanja zabiljež io Tanasije Pejatovi[ć], koji navodi da je predanje koje je on zapisao tako[đ]e objavljeno u salnami Kosovskog vilajeta (ne kazuje za koju godinu).

Za ta dva predanja, osim [č]injenice što su objavljena prije više od sto godina, važ no je i što su zapisana na turskom jeziku, što [ć]e re[ć]i da je predanje bilo rašireno i opšteprihvae – no. Iako su obje varijante predanja kratke – oblikovane u svega nekoliko redova, toliko su sadrž ajne da [ć]e iz djelova te pri[č]e mnogi kasnije naduga[č]ko ispredati neke svoje verzije.

U tim dvijema verzijama govori se o tome da je „prije nekolike stotine godina, to polje (misli se na prostor koji obuhvata današnje naselje Pavino Polje) pripadalo nekakvoj [dj]evojci po imenu Pava“. U prvoj verziji, Pava se udala za „nekog mještanina Hasanbegovia“, pa pošto je mlada umrla, svu njenu zemlju je naslijedio njen muž , a njoj za spomen „polje i selo u njemu prozvani su njenim imenom“.

U drugoj verziji je skoro identi[č]na pri[č]a koja, na izvjestan na[č]in, samo pojašnjava situaciju: da je Pava bila k[ć]erka – jedinica „nekakvog bogatog [č]ovjeka“; da se udala za nekog plemi[ć]a (H)asanbegovi[ć]a, te da mu je nakon prerane smrti ostavila svu naslije[đ]enu zemlju. U toj verziji je precizirano da je Pavin muž , u znak zahvalnosti, zemlju koju je od Pave naslijedio prozvao – Pavino Polje (kaž e se: „…tu ze mlju prozva Pavino polje“). U mnogim kasnijim varijantama predanja bi[ć]e dilema oko toga – [č]ija je bila ta zemlja (poedi) i zašto je „paša“ prozvao „ne[č]iju“ zemlju po Pavi? Zapravo, samo [ć]e Ž arko Šepanovi napisati da su u pitanju „združ eni po[sj]edi“ koje je Pavin muž prozvao po njoj, dok se u svim kasnijim varijantama potpuno gubi podatak da je Pava imala po[sj]ede.

Obje te verzije, manje ili više direktno, naglašavaju da je Pava prihvatila islam, što mož emo smatrati nedovoljnom informisanoš[ć]u zapisiva[č]a (turskog hroni[č]ara). Takva dilema više ne postoji kod savremenika jer se jednostavnim uvidom – poetom Pavinom grobu, jasno isti[č]u vjerska obiljež ja – Pavin grob je s uklesanim reljefnim krstom, a grob njenog muž a – sa polumjesecom.

3.str.:
U tim dvijema varijantama ne pominje se ime Pavinog muž a, samo se navodi da je mještanin – (H)asanbegovi[ć], a u drugoj varijanti – i da je plemi[ć]! To [ć]e biti zgodna osnova da se kasnije razvije pri[č]a koja, ali samo u nekim segmentima, ima logi[č]ko utemeljenje – o njegovom prelasku na islam, odlasku na školovanje u Tursku, vra[ć]anju u Vraneš sa dostojanstvom paše, prepoznavanju majke itd.

U tre[ć]oj verziji predanja, koju je zabiljež io prof. ukan Joksimovi[ć] 1939. godine, saopštava se nešto više podataka o tom doga[đ]aju. Prvi put se pominje Pavino prezime – Miliki[ć], kao i prezime njenog muž a prije nego je prešao na islam – Joksimovi[ć]. Ve[ć] u toj verziji prisutna je razra[đ]ena pri[č]a o odlasku i povratku, kako se navodi, islamiziranog Joksimovi[ć]a – paše, te o njegovoj ženidbi s Pavom, k[ć]erkom „nekog kneza Miliki[ć]a“. ukan Joksimovi[ć] smatra da je paša, nakon ženidbe sa Pavom, izdjejstvovao kod sultana da Joksimovi[ć]i postanu vraneški knezovi. No, u toj verziji predanja ne pominje se klju[č]ni detalj – kako je Pavino Polje dobilo ime? Ne pominju se Pavini (naslije[đ]eni) po[sj]edi, niti ko je i zašto „naredio“ ili dao ime tim po[sj]edima. Tako osta – je nejasno – kako je i zašto Pavino Polje dobilo ime upravo po Pavi?!

U istom ovom tekstu, na prethodnu pri[č]u nadovezuje se i predanje o tome kako je izvjesni „knez Miliki[ć]“ pro[tj]erao pašu iz Vraneša, koji je došao u taj kraj da vidi „je li raja vjerna caru“. S obzirom na [č]injenicu da se u nekim kasnijim varijantama ta pri[č]a, unekoliko izmijenjena, pominje kao dio predanja o nastanku imena Pavino Polje, name[ć]e se pitanje – da li je taj „knez Miliki[ć]“ zapravo Pavin otac, koji se, kako se vjeruje, zvao Nikola Miliki[ć]? Za precizan odgovor na to pitanje ne postoje pouzdane istorijske [č]injenice.

Sedamdesetih godina prošlog vijeka pojavile su se i druge verzije ovog predanja. Prvo, knjiž evnika Momira Sekuli[ć]a, potom, desetak godina kasnije, Ž arka Š[ć]epanovi[ć]a i Ejupa Mušovi[ć]a – koja je zna[č]ajna stoga što je, kako Mušo – vi[ć] kaž e, zapisana po pri[č]anju izbjeglih Mušovi[ć]a iz Nikši[ć]a i Kolašina s kraja 19. vijeka. U tom (prvom) Mušovi[ć]evom zapisu predanja o nastanku imena Pavino Polje navodi se da se Pava udala za „nekog turskog oficira, rodom iz Konje u Maloj Aziji“. Prvi put se pominje da je Pava rodila tri sina – Muša, Hasana i Dauta, od kojih su, kako se navodi, nastala tri poznata bratstva – Mušovi[ć]i, Hasanbegovi[ć]i i Dautovi[ć]i. Potpuno se gubi pri[č]a o Pavinim (naslije[đ]enim) po[sj]edima, ali se
4.str.:
„ra[đ]a“ nova o velikom poštovanju Pavinih sinova prema majci, kao i amanetu koji je ostavila sinovima („da joj se ime ne zaboravi“).

Smatrajui da porijeklo njegovog bratstva nije tursko, ve[ć] slovensko i hrišansko, Mušovi[ć] odbacuje to predanje i vež e porijeklo Mušovi[ć]a za kneza Joksima Vraneškog iz 16. vijeka – za kojeg ne zna da je izmišljen! To je Mušoviu kasnije stvaralo problem i nije mu se uklapalo u povjesnicu nastanka njegovog bratstva niti se slagalo sa prvim pisanim podacima o njegovim precima – po[č]etkom 18. vijeka.

Ve[ć] u svom drugom zapisu, iz 1997. godine, pod uticajem izvjesnih lokalnih hroni[č]ara, Mušovi[ć] iznosi sasvim druga[č]iju (potpuno iskrivljenu) verziju predanja. Naredne verzije ovog predanja sve više [ć]e se iskrivljavati, deformisati i karikirati dopri[č]avanjem i domišljanjem, u ž elji autora da pošto-poto u postoje[ć]u fabulu unesu „nešto novo“. Zapravo, sa svakom novom publikacijom koja je dolazila iz Vraneša, pojavljivale su se i neke nove varijante predanja o nastanku imena Pavino Polje (devet u posljednjih petnaest godina!), [č]iji su nas autori uvjeravali da su upravo one autenti[č]ne i istinite.

Pri tom valja naglasiti da se autori, saopštavajui navodno nove detalje tog predanja, ne pozivaju ni na kakav (novi) izvor! Tako [ć]emo kasnije saznati da se Pavin muž , navodno, zvao Ahmed-paša, da je bio unuk Heraka Vraneša; da se Pava prezivala Konjevi[ć] (a ne Miliki[ć]!)… Potom, razni novi (tako[đ]e izmišljeni) detalji oko dolaska Ahmed-paše u Vraneš, „novi“ detalji oko Pavine udaje … sve do toga da se Pavin muž navodno zvao Ahmed-paša Vraneševi[ć]! Na kraju, za Ahmedbega Vraneševi[ć]a (koji nije ni postojao!) pojedini hroni[č]ari su tvrdili da je bio na [č]elu župe Ljubovie.

Istori[č]ar Gliša Elezovi[ć] je još 1940. godine dokazao i objavio u Turskim spomenicima da je Ahmed-paša Vraneševi[ć], koji se pominje kao hercegova[č]ki namjesnik krajem 15. vijeka – izmišljena li[č]nost! Radi se o tome da je, kako Elezovi[ć] tvrdi, istori[č]ar [Ć]iro Truhelka 1911. godine pogrešno preveo prezime hercegova[č]kog namjesnika – Ahmed-paše Evrenosovi[ć]a, u Ahmed-pašu Vranješevi[ć]a!

5.str.:
Kasniji hroni[č]ari i istori[č]ari, koji su zapisivali to predanje, prosto su se utrkivali ko [ć]e maštovitije i „ubjedljivije“ domisliti i dopri[č]ati spektakularniju verziju, nastoje[ć]i da „uvežu“ što zna[č]ajnije li[č]nosti (stvarne ili izmišljene), bez obzira na to da li se one realno mogu uklopiti (i vremenski i istorijski) u to predanje.

Na kraju, prve zapisane verzije predanja, s po[č]etka 20. vijeka, za koje se mož e re[ć]i da imaju istorijsku osnovu, toliko su „nadogra[đ]ene“ izmišljenom potkom da su prerasle u legendu – dakle, u nešto što se nikako, niti s istorijskoga niti s logi[č]koga aspekta, nije moglo desiti! Tako je predanje o Pavi, odnosno o nastanku imena Pavino Polje poprimilo oblik groteske, jer se jedna lijepa, elegi[č]na pri[č]a, koja je imala istorijsku osnovu, pretvorila u veliki broj potpuno iskonstruisanih iskarikiranih predanja, bez ikakvog istorijskog utemeljenja.

Istinitost predanja

Da li postoje dovoljno [č]vrsti dokazi koji ukazuju na to da je predanje o nastanku imena Pavino Polje istorijski osnovano? To jest, da li se nešto tako (kako se govori u predanju, ili nešto sli[č]no), stvarno desilo u prošlosti vraneškog kraja?

Najuvjerljiviji dokaz za to da se „nešto“ dogodilo za šta se vezuje predanje jeste postojanje mjesta (toponima, naselja) Pavino Polje! Jer ne postoji – niti u istorijskim izvorima niti u narodnom predanju – druga verzija o nastanku imena Pavino Polje osim one koja uklju[č]uje predanje o Pavi!

Tako[đ]e, postojanje grobova, tj. nadgrobnih kamenih plo[č]a u Pavinom Polju, za koje je opšteprihva[ć]eno uvjerenje (i mještana Pavinog Polja, i hroni[č]ara, odnosno istori[č]ara koji su pisali o tom predanju), da pripadaju Pavi i njenom muž u – mož e se smatrati još jednim dokazom istorijske osnovanosti tog predanja.

Tre[ć]i dokaz o istorijskoj osnovanosti tog predanja, jeste upravo postojanje samog predanja koje opstaje toliko vjekova!…

6.str.:
Doga[đ]aj i predanje
S obzirom na [č]injenicu da ne postoji istorijski zapis, odnosno relevantan dokument koji bi neposredno svjedo[č]io o doga[đ]aju na osnovu koga je nastalo predanje o nastanku imena Pavino Polje, njegovu eventulnu istinitost i vrijeme doga[đ]anja mož emo dokazivati samo posredno – preko poznatih istorijskih [č]injenica i doga[đ]aja koji se dovode (ili mogu dovesti) u vezu sa tim predanjem.

Prije svega mož emo da konstatujemo da su svi podaci iz pojedinih verzija predanja, koji navodno ukazuju na to da se doga[đ]aj na osnovu kog [ć]e kasnije nastati predanje o Pavi zbio krajem 15. vijeka (vezujui Pavinog muž a za nepostoje[ć]eg Ahmed-pašu Vraneševi[ć]a, navodnog unuka Heraka Vraneša i sl.), potpuno izmišljeni!

Svi relevantni istorijski izvori i [č]injenice, koji na bilo koji na[č]in imaju veze sa tim doga[đ]ajem, ukazuju na to da se udaja Pavina za mještanina Hasanbegovi[ć]a (vjerovatno islamiziranog Joksimovi[ć]a), najvjerovatnije desila u drugoj polovini 17. vijeka. Najzna[č]ajniji dokument u tom pogledu, koji mož emo posredno vezati za predanje o Pavi, jeste Katastik manastira Dobrilovine, u kome je, u selu Bijeli Potok u Vranešu, prvoupisana ku[ć]a kneza Milike, za kojega se vjeruje da je rodona[č]elnik bratstva Miliki[ć]a. S obzirom na opšteprihva[ć]eno mišljenje da Pava poti[č]e iz ovog bratstva, taj nam podatak daje mogunost da približ no odredimo vrijeme kada se sve to dogodilo.

Ukoliko je, naime, istorijski utemeljeno uvjerenje da je Pava rodom Miliki, onda ona nikako nije mogla ž ivjeti prije 17. vijeka, jer je popis u Katastiku, u kojem se pominje knez Milika, kako konstatuje njegov prire[đ]iva[č] Bož idar Šekularac, obavljen po[č]etkom 17. stolje[ć]a!

Pavinu udaju mož emo preciznije datirati i locirati preko njenog oca, za kojeg se vjeruje da se zvao (knez) Nikola. Izvjesno je, dakle, da je knez Nikola Miliki[ć] bio potomak vraneškog kneza Milike. Me[đ]utim, iako se u nekim varijantama predanja kaž e da je knez Nikola bio sin kneza Milike, to ne mož e biti tano jer me[đ]u upisanim [č]lanovima ku[ć]e kneza Milike u Katastiku
7.str.:
nema njegovog imena! Upisano je 14 [č]lanova – 7 muških i 7 ženskih, i to: Aranit, ure, Avram, Jakim, Ivan, Teofana, Manda, Milica, Nenadija, Matijaš, Poleksija, Cvijo, Jana i monahinja Marta. Nema, dakle, nijednog Nikole! Stoga bi Nikola mogao biti unuk kneza Milike – ukoliko je, naravno, istinito predanje da se Pavin otac zvao Nikola! Po toj logici – ukoliko je, dakle, otac Pavin bio unuk kneza Milike – i vrijeme Pavine udaje moralo bi se pomjeriti s po[č]etka 17. vijeka, kada je knez Milika upisan u Katastik, za dva generacijska pasa („koljena“), a to bi bilo 70-ih godina 17. vijeka!

Ukoliko prihvatimo predanje koje je zapisao [Đ?]ukan Jok simovi[ć] 1939. kao istorijski utemeljeno i uporedimo ga s poznatim istorijskim doga[đ]ajima, tako[đ]e dolazimo do ra[č]unice da se doga[đ]aj za koji se vezuje predanje o Pavi zbio najvjerovatnije 70-ih godina 17. vijeka! Jer, po toj verziji predanja, paša – Pavin muž , islamizirani Joksimovi[ć], izdejstvovao je od sultana knež evsku titulu svome bratstvu u Vranešu. Podetimo da se knez Joksim Vraneški, za kojeg se pretpostavlja da je rodonaelnik vraneških Joksimovi[ć]a, u turskim dokumentima prvi put pominje 1684. godine! U prilog takvome tuma[č]enju ide i onaj dio iz istog (tre[ć]e verzije) predanja, e se kaž e da je izvjesni „knez Miliki“ iš[ć]erao turskog pašu iz Vraneša, a ta njegova neposlušnost i nepokornost turskoj vlasti vjerovatno je bila još jedan razlog da mu se oduzme titula kneza. Dakako, Joksim je zahvaljujui islamiziranom bratu, ili sinu, sebi obezbijedio privilegovan status kod sultana i dobru preporuku za dobijanje knež evske titule! Dodatna pogodna okolnost da Joksim dobije knež evsku titulu u Vranešu vjerovatno je bila ta što je Pava bila jedinica, kako [Đ?]ukan Joksimovi[ć] navodi – „nekog kneza Milikia“, pa titulu kneza od oca Pavina nijesu mogli naslijediti njegovi direktni muški potomci, što je tadašnji turski zakon propisivao kao obavezu – „ukoliko su knež evi revnosno obavljali svoju službu“.

Još jedan podatak ukazuje na to da se re[č]eni doga[đ]aj (udaja Pavina) odigrao vjerovatno 70-ih godina 17. vijeka. Naime, Ejup Mušovi[ć] tvrdi da se Mušovi[ć]i u istorijskim izvorima prvi put pominju po[č]etkom 18. vijeka. On tako[đ]e navodi da Mušovi[ć]i vode porijeklo iz Vraneša, odakle su se, kako kaže, raselili prema Kolašinu i Nikši[ć]u, vjerovatno krajem 17. vijeka. Podeamo da se po predanju o nastanku imena Pavino Polje kaž e da je Pava rodila (i) Muša – rodona[č]elnika Mušovi[ć]a.

8.str.:
Ukoliko uporedimo prve tri zapisane verzije predanja o Pavi sa prvim istorijskim podacima o Mušoviima (koje saopštava Ejup Mušovi[ć]) dolazimo do zaklju[č]ka da je Pavin muž Hasanbegovi[ć] vjerovatno bio brat (po predanju koje kazuje Ž arko Š[ć]epanovi[ć]) ili sin (kako vjeruje Ejup Mušovi[ć]) Joksima Vraneškog, koji je primio islam, otišao na školovanje u Carigrad, postao paša i, kako gotovo sve verzije predanja kazuju, došao s vojskom u rodni kraj – u Vraneš. Tu se zaljubljuje u „vlastelinku“ Pavu, s kojom se ž eni, a u znak poštovanja, svome bratu (ili ocu) Joksimu izdejstvovao je kod sultana da bude knez u Vranešu ([Đ?]ukan Joksimovi kaž e – „izradio begovstvo u Vranešu“)! A Pavine po[sj]ede, koji su nakon njene prerane smrti prešle u njegovo vlasništvo, paša u znak poštovanja prozva – Pavino polje (Pavino Polje)

Arheološko istraživanje i zaštita Pavinog groba

Na nekolike stotine metara od centra Pavina Polja, na putu prema Pljevljima, pedesetak metara s desne strane, u pristranku, nalaze se dvije monumentalne kamene pl[č]oe – jedna s uklesanim reljefnim krstom, a druga s polumjesecom! To su, po opštem uvjerenju mještana, nadgrobne pl[č]oe Pave i njenog muž a a (za kojega se u nekim verzijama predanja kaž e da se zvao Ahmed-paša, iako za to nema istorijskih podataka).

Po predanju koje je nastalo najvjerovatnije prije oko tri i po vijeka, po toj Pavi [č]itav kraj je nazvan – Pavino Polje. Iako bi, s tog aspekta, trebalo da predstavlja prvorazredni kulturnoistorijski spomenik, danas je to mjesto ([đ]e se nalaze grobovi) potpuno zapušteno – bez ikakvog obiljež ja; bez i najprimitivnije ograde, koja bi [č]uvala te nadgrobne plo[č]e od fizi[č]kog ošte[ć]enja. Bujice od kiša ve[ć] su odavno zatrpale kamene plo[č]e, preko kojih sada vodi put kojim se goni stoka na ispašu. Samo se, s vremena na vrijeme, zahvaljuju[ć]i znatiželjnim i upornim hroni[č]arima, otkopaju i o[č]iste, kad se ukažu te impresivne plo[č]e – kao svjedo[č]anstva o davno minulim vremenima i doga[đ]ajima u ovom kraju.

9.str.:
Stoga bi bilo neophodno, prije svega, fizi[č]ki (ogradom) zaštititi i Pavin i pašin grob, a potom ih i arheološki obraditi. Jer bi se arheološkim iskopavanjem i antropološkom analizom eventualnih
bioloških ostataka, mogla odagnati jedna od klju[č]nih dilema: kada se zbio taj doga[đ]aj (udaja Pavina) na osnovu kojega je kasnije nastalo predanje? Tako[đ]e, arheološkim iskopavanjem odagnala bi se i dilema da li su kamene plo[č]e izmještene, kao što se navodi u posljednjoj, šesnaestoj verziji predanja.

Samim ure[đ]enjem mjesta Pavin grob bi mogao biti prepoznatljiv kulturnoistorijski spomenik Pavinog Polja i Vraneške doline. Taj lokalitet bi moglo biti mjesto okupljanja i održavanja raznih kulturnih i drugih manifestacija.

Predanje o Pavi, odnosno o nastanku imena Pavino Polje, nosi u sebi snažnu poruku o potrebi vjerske i nacionalne tolerancije, bez obzira na razlike i predrasude koje name[ć]e vrijeme. Uzajamna ljubav Pave i njenog islamizovanog Romea (paše) ruši sve (nametnute) barijere. Iako nam dolazi iz drevne prošlosti, ova pri[č]a nosi u sebi uvijek aktuelnu poruku, pa i za naše vrijeme o neophodnosti tolerancije i suživota, [đ]e se ne pita ko je i kakve vjere ili nacije, ve[ć] da li je neko vrijedan poštovanja (i ljubavi) ili nije.

III

http://milikici-konjevici.weebly.com/predanje-o-pavi.html
http://milikici-konjevici.weebly.com/postojbina—vranes.html
KADA SU PRECI MILIKIĆA/KONJEVIĆA NASELILI VRANEŠ?
Nema pouzdanih istorijskih podataka kada su preci Milikića/Konjevića naselili Vraneš. Istoričar Božidar Šekularac navodi u “Katastiku manastira Dobrilovina” da vraneški knez Milika (i Stjepan) “najvjerovatnije vode porijeklo od znamenitog vraneškog kneza Heraka Vraneša”. Šekularac to obrazlaže činjenicom da se u popisu knez Milika (i Stjepan) “titulišu kao knežići”, što ukazuje na to da imaju dugu kneževsku tradiciju, te da su “i sami bili kneževi”. Kneževska titula u to vrijeme (17. vijek) bila je nasljedna u cijelom Osmanskom Carstvu, pa, naravno, i u Vranešu. Sasvim je, dakle, realno da je vraneški knez Milika, rodonačelnik Milikića/Konjevića, svoju kneževsku titulu naslijedio, s koljena na koljeno, od svog dalekog pretka kneza Heraka Vraneša.
Po jednom predanju/legendi, koje se čuva u bratstvu Milikića/Konjevića, kada su preci ovog bratstva, “odmah poslije Kosova”, preseljavali iz Drobnjaka, “zauzeli su posjede između Tare i Lima”. Ukoliko bismo tražili istorijsku utemeljenost ovoj legendi/predanju, onda bismo mogli tumačiti da je riječ o preseljavanju čitavog plemena iz područja Drobjnaka na pomenute prostore, jer teško da bi jedno bratstvo, ma kako bilo brojno, moglo zauzeti tako veliki prostor. A da se tako nešto upravo i dogodilo (preseljavanje tada brojnog naroda-plemena, koje će se kasnije prozvati Vraneši, koje je naselilo širi prostor tada nahije Ljuboviđe), iz oblasti Drobnjaka, i to najvjerovatnije u prvoj polovini 15. vijeka – postoji utemeljenje u istorijskim izvorima.
Preci Heraka Vraneša, znamenitog kneza, rodonačelnika plemena Vraneši, po kome je i oblast dobila ime (Vraneš), doselili su se, što je istorijski pouzdano, iz Drobnjaka. Takođe, istoričar Ejup Mušović, koji porijeklo svoga bratstva veže za Muša – jednog od sinova Pavinih, koja je, kako se vjeruje, bila kćerka vraneškog kneza Nikole Milikića – svoje dalje, pravoslavno porijeklo (preko Pave) veže za kneza Heraka Vraneša. Sve navedeno ukazuje na zajedničko porijeklo kneza Milike i kneza Heraka Vraneša. Odnosno, da su Milikići/Konjevići iz Vraneša potomci kneza Heraka Vraneša, te da su se njihovi preci, iz Dronjaka, doselili na prostore današnje Vraneške doline najvjerovatnije u prvoj polovini 15. vijeka.

IV

http://www.pouke.org/forum/topic/22478-zlo%C4%8Din-u-%C5%A1ahovi%C4%87ima-toma%C5%A1evu/ : nedeljko (20.XI 2012.)

ВРАНЕШ СТАРА НАСЕОБИНА
(Мр Петко Бошковић)

Доста рано су формирана стална насеља у Вранешкој долини, која су се континуирано развијала до данас. Доласком Словена, који су ступили у контакт са старосједеоцима, већ захваћеним процесом романизације, брзо је словенизирано и нигдје се у нашем крају није етнички одржало, али су зато остали њихови видни трагови, најчешће у топономастици (Грк, грчко гробље, Латини, латинско гробље, Кричи, Матаруге, Кричковићи, Мацуре, Шпањи и слично).

Од почетка 7. вијека у Вранешу се све више насељава словенски живаљ и убрзо постаје већински. Примањем хришћанства и успостављањем класног феудалног друштва са чврстом државном организацијом под династијом Немањића, долази до стабилизације етничких прилика и у Вранешу.

Вранешка долина са окружењем је ушла у састав прве српске државе, припадала јe Полимљу које је било основа за формирање Рашке. Као интегрални дјелови остали су у њеном саставу све до њеног распада на мање кнежевине.

У доба Немањићке Србије Вранешка долина је била пуна цркава и манастира, са посједима духовне и свјетовне властеле. То је био један од најразвијенијих крајева Србије. Около на обронцима планина и површима, живјело је сточарско становништво, чији су производи извожени у Дубровник, Котор и италијанске приморске градове.

Из тог периода имамо неколико репрезентативнихсредњовјековних манастира у Вранешу: Велика црква у Павином Пољу, задужбина Вуканова, Кичавска црква, манастир Вранштица, Соколац, Блишково и др. Из периода Немањића сачувано је доста података о познатој српској жупи, а касније нахији Љубовиђи, коју је насељавало познато племе Вранеши, на челу са чувеним кнезом Хераком Вранешом.

V

http://www.savezguslarasrbije.rs/download/naucni_radovi/autorski/Andjelija.pdf
Жељко Чуровић – Лисански
”Анђелија”

19.стр.:
Када су деведесетих година, двадесетог вијека, вршили ископавања око манастира Давидовица, изнад Бродарева, пронашли су десет истоветних и пореданих надгробних плоча. Само на једној је било уклесано име Вратко, осталих девет биле су безимене. Тако се претпоставља, да је Милица пренијела посмртне остатке, свога оца и своје браће у родни крај.
Вранешка област, која се простире изнад Слатине, почетком планине Лисе, до краја Жубера и Барица, од Слијепач Моста до пљеваљске Вруље, одише својом питомином у долини, али и суровошћу у својим предјелима.
Слијепач Мост, гдје је природни усијек између два брда, куда ријека Љубовиђа прави кањон, а жељезнички мост спаја два брда, неко је назвао Вранешка капија. Ту је постојала и истоимена кафана. Очигледно је неко хтио наговијестити значај овога краја, по нечему. Није погријешио. Вранеш и одише својом посебношћу у своме окружењу.
По ријеци Вранштици, црква на њеној обали добила је исти назив “Вранштица”. У овом предјелу, говори предање, живјело је племе Вранеш. Да ли је и племе добило име по ријеци, или ријека по племену,
20.стр.:
није утврђено. Зна се поуздано, да су од два брата Вранеша, Љуба и Херака, настала два братства: данашње братство Ераковићи, настањени највише у Никшићу и Љубовићи из Мостара, чији је предак Љубо Херак примио ислам. Од њега су Љубовићи, који су преко триста година владали Мостаром.
Предање говори, да је после одласка војводе Вратка (Југ Богдана) са простора Вранеша, овдје завладао војвода Златеш.
Када се властелин војвода Златеш није одазвао у битку на Косову 1389 године, Лазар га је проклео и пожелио да се овај крај не назива Златеш већ Вранеш.
Једна легенда каже да се овај крај звао Златеш, због прелијепог предјела.
Међутим, логичнија је истина о племену Вранеш, које и данас постоји у Пљевљима, о истоименој ријеци и цркви, тако да се овај крај по њима и прозвао Вранеш.
Друга легенда говори другачије: да је кнез Лазар, уочи косовске битке, задржао војводу Златеша, који је владао Вранешом, да остане као чувар Кичаве и Лисе. Па се поставља питање, зашто је Кнез донио баш такву одлуку, у моменту када му је сваки војник био неопходан.

VI

– http://bosnahistorija.16.forumer.com/a/ > http://bosnahistorija.16.forumer.com/a/Knez-Herak-Vranes-10/ > Historija Bosne u Otomanskom razdoblju 1463-1878 > Knez Herak Vranes: Jack (24.IV 2008.): 444. – 445. str.: «»
– http://bosnahistorija.16.forumer.com/a/porijeklo-prezimena_post684-210.html ; http://bosnahistorija.16.forumer.com/a/Porijeklo-prezimena-2/ > Etimologija, historija gradova i kultura u Bosnjaka > Porijeklo prezimena:
kaljic (29.VII 2009.): Sellam! Posto sam ja prvi put ovde da se predstavim,[…] Kaljic ( Kalic ) iz Prijepolja! Vec nekoliko godina istrazujem o svom prezimenu! Pa me zanima dal ima neko nekih podatak o mom prezimenu,kao i o Kolasinskim jinacima Fejzu Kaljicu,Orlu Kaljicu i drugim istaknutim Muslimanima u Donjem Kolasinu,Vranesu,Sahovicima!
Jack (29.VII 2009.): 🙄 Imao sam ja knjigu Hakije Avdica Progon Muslimana u Donjem Kolasinu Ne znam gdje sad nikako 🙄 Ali, kad imam par stotina knjiga historije, zagubi se 3-4 komotno.Pogledat cu malo kasnije, ako sta nadjem o tom.Znam da sam imao Vraneska dolina je po Bosnjaninu Heraku Vranesu […]

VII

http://kons.gov.ba/main.php?id_struct=6&lang=1&action=view&id=3011 > Objavljeno u „Službenom glasniku BiH“, broj 53/08.: Crkva sv. Ilije sa prahistorijskom grobnom gomilom (tumulusom) i nekropolom sa stećcima u Mesarima, historijsko područje > Status spomenika -> Nacionalni spomenik > O b r a z l o ž e n j e > 1. Podaci o dobru > Istorijski podaci :
«U prvoj podjeli Hercegove zemlje na kadiluke (1468 – 1469) Popovo je pripalo blagajskom kadiluku, zajedno sa Trebinjem, Vidoškom nahijom, Dabrom, Mostarom i dr. Početkom 1485. godine Popovo je priključeno novoosnovanom kadiluku Novom i tretira se kao nahija – upravna jedinica stvorena još od ranije. Važno je spomenuti da su u okvirima te nahije funkcionisale i neke strukture starog upravnog sistema. To je bilo vrijeme (1476-1477) kada je Popovo sa Trebinjem bilo pod upravom Heraka Vraneša. (P. Anđelić., 1983., str. 63.).»; Anđelić, Pavo, „Srednjovjekovna župa Popovo“, Tribunija 7, Trebinje, 1983.

VIII
http://ftpmirror.your.org/pub/wikimedia/images/wikisource/hr/7/72/Stranice_141-160_-_BiH.pdf > 150.str.: «Od ovih ise isticao Hamzabeg intervencijom u raspravama oko ostavštine hercega Stjepana i što je on prvi u Hercegovini počeo kupiti adžemi-oglame. Ahmedbeg Vranešević bio je podrijetlom Hercegovac, sin Isabega Vraneševića, unuk Heraka Vraneša i nećak Ibrahima Vraneša.»

IX
http://www.bosnahistorija.com/forum/viewtopic.php?f=47&t=696&start=20 > Balkan, Bosna i Bošnjaci > Znameniti Bošnjaci:
Ibrahim beg Vranešević, carev kancelar (nišandži) g. 879. (1474.) dolazio je u Dubrovnik radi ostavštine hercega Stjepana kao punomoćnik Ahmed paše Hercegovića. Dvije godine kasnije dolazio je u istoj misiji i tom prigodom pohodio je oca Heraka Vraneševića, koji je upravljao Trebinjem i Popovom u ime sultanovo.

X
http://kiraethana.wordpress.com/2010/07/17/islamizacija-na-podrucju-sarajeva-3/
Vesna Mušeta-Ašćerić ”Sarajevo i njegova okolina u XV stoljeću”
Na kraju treba istaknuti da je Islam tolerisao postojanje drugih vjera, pa je tako bosanski franjevac fra Anđeo Zvizdović, 1463. godine dobio od sultana Mehmeda II Fatiha, Ahdnamu kojom se daju vjerske slobode bosanskim katolicima. Iste slobode garantuje i Skender-paša “poštenim kuštodu fra Angelu da si hodi slobodno vsugdje po rusagu gospodina cara, zato što je pošten redovnik i što su mu u službi njegova braća knez Domsa i knez Milutin” ( Mandić, Autentičnost Ahd-name, 61-90; Truhelka, Isprava Skender-paše, 609-610). U službo Isa-bega, kao njegov dijak spominje se kršćanin Herak Vraneš i Mihajlo, a kao njegovi izaslanici, Tvrdiša Bogutović, Branislac, Teodor, kefalija Stefan, Branilo Stepanović, Aleksa i ceribaša vlah Svinjarević. Ovog posljednjeg nalazimo i u službi Ajas-bega, dok u službi Skender-paše susrećemo vlaha Radosalića (Truhelka, Tursko-slovjenski spomenici, 49, (br.56).).

XI
http://www.lassony.com/fokusfajlovi/pavaiahmet.pdf, časopis ”Fokus”, br. 17: ”Predanje o Pavi i Ahmed-paši”, autor članka Sead Hodžić

XII
[8.II 2014.:]
http://www.poreklo.rs/2012/02/23/poreklo-prezimena-ljubovic/ > Коментари:
Herak (18.I 2013., 15:42): Begovska porodica Ljubović vodi porijeklo od Nemanjica.cukununuk Bukana Nemanjica se zvao Zlates Zlatesev sin Vranes Vranesev sin Hrabren hrabenov sin Knez Joksim I od Joksima I je Herak, a Herak ima četiri sina: Djura, Ljuba, Radivoja i Heraka.Od Djura je Nastalo kasnije Bratstvo Joksimovića u Crnoj Gori. Ljuba su poturčili i dobio je ime Ibrahim beg Ljubović i imajo je sinove Ahmet-pašu i Skendera.Skender imo opet Ibrahim bega i tako redom. A vladali su prostorom nevesinja.Dok od 3 brata heraka kasnije nastaje Dinastija Petrovića, a za Radivoja 4 brata se malo zna.I danas u Bijelom Polju u Vraneškoj dolini nalazi se rijeka Ljubovića.odakle je i bio rodonačelnik Ljubovića Ibrahim beg ljubović.


GETTING STARTED:
FINDING OUT WHERE YOUR ANCESTORS CAME FROM – WHAT IS THE BASIC INFORMATION YOU NEED TO HAVE CONFIRMED  TO BE ABLE TO RESEARCH FURTHER
– original spelling of the surname .
– the exact  place of origin
– parish
– patron saint of the family
First of all, ignore most of the advice and links available on genealogy websites  that are designed for  the majority ethnicities in countries that  include  the province or the region of the empire that your ancestors came from (Military Frontier – Krajina, Slavonija, Hercegovina, Dalmacija, Lika, Banija, Kordun, Bačka, Srem, Banat ).
These regions  are today  parts of Hungary, Croatia, Slovenia, Bosnia  and Serbia  – and both the links and the general/majority population research information available through them are pretty much useless for your research.  You are looking into  an ethnic minority or, in some cases, one of several ethnicities  in a country and general things do not apply .

Think of it this way: how much of the research advice for locating and interpreting records of majority population is useful for researching ancestors who were Native Americans?

You can be searching following such advice for years down the *helpful*  links and  never come across this web presentation that has  for places  in  Croatia, Bosnia and Dalmatia  over 350 articles that come with lists of recorded surnames of ethnic Serbian families:

http://tromedja.rs/

http://tromedja.rs/index.php?option=com_content&view=section&id=2&Itemid=3
There are complex differences in social and naming customs, language, religion, households and livning arrangements, marrying  and migrational patterns and lots of other quite important stuff between the ethnic Serbs and majority/other ethnicities  who lived in these areas.
Just  to illustrate how important these differences can be  for researching your ancestry: according to the naming customs and traditions,  if an ethnic Serbian family lost a child the same name was never given to any other child  the same parents  had after that (it would have been considered dangerous and *summoning evil spirits* on the child and the family ).  At the same time, this repeating of the given name after the loss of one child   was  common among  the people of the majority ethnicity in the same country .
Chances are, you will be  working with the vital records that are in fragments,  and knowing this particular naming custom will help you eliminate couples who had lost children with the same first name as your last *known* ancestor around the time he/she was born  as the possible next generation of your ancestry.
General  background information  on your ancestors will come from the books and historical documents  that depict the settling of the Serbs in these lands from the earliest recorded migrations in XIV and XV century , from charters of freedom and privileges awarded by the Austrian emperors to the Serbian settlers (earliest one from 1538.) and correspondence  of these settlers with the crown and military authorities,  to the best  documented group settlings throughout the XVIII century.  Again specific to minortiy research, first confirmed mention of your family and surname in historical records for the area will usually be found in books specifically relating to the history of the ethnicity that they belonged to.
Most important  task is to establish the existence of the family and surname in the place of origin  at the time when the people you are researching were born or lived in the area, and to determin  the original parish and patron saint of the family.  For that task, the series of annual  church census books authored by  the Serbian Orthodox Church (SOC)  that were published in late 1800s  called *Schematism of the Eparchy...* are the ONLY source of accurate information.


These  church censuses  based on SOC vital records  are the complete data set needed for  tearing down the brick walls  you may have encountered during your research before even getting started.
In each eparchy book the complete list of all places that its parishes covered is available(even the tiniest of the villages that may not exist today ).
All surnames of individual families  that resided on the territory of an eparchy  are listed in alphabetical order , spelled  in modern Cyrillic script of the Serbian language , with exact information for all villages and towns where the family lived, which parish(es)  it belonged to, and what  their patron saint* was for each family . („slava“)
Included is the information in which year  the church vital records („matice crkvene“) were  started for every  parish  – so these would be the  earliest available vital records , for the parishes where records survived the wars
If any of your ancestors worked as a teacher, trained for a priest,  was member of the clergy or had any social position like elected representative or member of the church board,  his name and occupation will be found  in these books too.
ANYONE trying to locate the family origin or church vital records of ethnic Serbs  from Austria Hungary for the period 1850-1900 (when most of the people who later emigrated  were born ) who does not  consult these books  is barking up the wrong tree and merely guessing.
 Anyone who has paid a professional researcher who hasn’t looked up information in these books and provided  the client  with a copy  and analysis of the original entry for the family  and parish should ask for a refund.
A few of these books are available over the net, and they are often  referenced in more  recently published books on surnames among ethnic Serbs („Prezimena Srba u Bosni“, „Srpski prezimenik“, „Hercegovačka prezimena“, various „origin of the Serbian surnames“ web forums ), but none of  these are  available in English.
Digital versions of a couple of these eparchy schematisms  can be ordered  through worldwide digital libraries and academic networks.
You will find these books in church libraries ,  historical archives in Serbia , documentation centres of Serbian ethnic minority in other countries and some university libraries in the region and largest world libraries. However, most of them are only available through SOC . To request a copy, or information which such book would be of interest for your research and where you can find a physical copy, you will need to contact the Serbian Orthodox Church. (more on how to do that  later)

VITAL RECORDS:

FOR  HOW FAR BACK IN TIME DO THE CHURCH VITAL RECORDS OF THE SERBIAN ORTHODOX CHURCH  EXIST?

That will depend on the parish and whether the church vital records that were kept in the parish temples  survived the wars.

Oldest complete set of  Orthodox vital records you can research is for the Zadar town parish (Croatia), 1637-1893.

https://www.familysearch.org/search/catalog/show?uri=http%3A%2F%2Fcatalog-search-api%3A8080%2Fwww-catalogapi-webservice%2Fitem%2F674716

Oldest vital records  in the Military Frontier province were started in the XVII century.

Earliest individual entries  I’ve worked on are for people born after 1770.

I have seen  a few  complete sets of original SOC parish records starting in early XVIII century  in Slavonija and Vojvodina.

For most parishes  though, there are only fragments left , and for large number of parishes  all church vital records of ethnic  Serbs  were destroyed.

Best way to find out what happended to  the records  is to look up what happended to the parish temple – there are detailed reports available through SOC  about temples that have been destroyed or damaged in wars, and information is often available on eparchy websites too.

To understand the scale of that systematic devastation  of the SOC temples and the reason why so many records are gone, you will need to know that in some eparchies  almost all parish churches were completely  destroyed –  Epachy of Upper-Karlovac (Croatia) had  167 parish temples before WWII and  145 of them were desecrated, torn down and burned to the ground between 1941-1945.

http://www.mitropolija.co.me/istbibl/dzomic-uzlocini/uzlocini-prilog_l.html#p8
 WHERE ARE THE ORIGINAL  CHURCH  VITAL RECORDS OF THE SERBIAN ORTHODOX CHURCH FROM AUSTRIA-HUNGARY TODAY ?
Serbia: for all religious communities (SOC included)  the church vital records have been returned to its original central authors – eparchy that today covers the territory where they were made. Some state historical archives have microfilmed the vital records that were kept  until 2011. in state municipal offices  (  the archive of Srem ). Whether or not the churches will make these records available for research is yet to be seen.
– Croatia: only available through Central state archive (HDA ) and are kept in several regional historical archives. Many are not listed among  vital records (matične knjige)  at all in published lists of archival holdings, and some damaged records are listed only on lists of archival materials that are „to be restaurated“  at some point in the future.
-Slovenia  -for the old ethnic Serbian communities in Marindol and  Bojanci area  the records are in Croatian archives, because these places belonged to parishes and eparchies in Croatia.
Bosnia and Hercegovina  –  I recieved very conflicting information so far depending on the federal unit/municipality/eparchy I asked about, so I can only tell you that there seems to be no central place where they are located in this country or the central archive which can give you information on all of the records.

Hungary central archive of the Eparchy of Budim , Hungarian National Archive in Budapest (MOL),  in  town archives (Szeged),  SOC  archives.

CIVIL COPIES OF THE ORIGINAL  CHURCH VITAL RECORDS
– During the Austro-Hungarian rule, and later, after the WWI and the forming of the *first Yugoslavia* the civil authorities had copies of church vital records made. These transcripts were made and kept in the state municipal offices in each county and  in most places the civil transcript was made for church vital records  for those born after 1860. or in some places much later . These copies of  church records older than 100 years (so anything older than 1912.records)  are now public  and can be researched  in state historical archives.


– The copies, although incomplete and riddled with mistakes, will in cases when the original records have been destroyed be your only source of information. You need to establish to which municipality the place of origin of your ancestors belonged after the WWII, and whether there were any subsequent changes and transfers of these records to some other municipality between then and when they were turned over to historical archives.


– In some municipalities  even those copies were destroyed, and people had to re-register  births and marriages through making a sworn statement once the civil municipal network of the *second* Yugoslavia was established after the WWII.  The research of ancestors from these counties is made even harder by the fact that often these statements   were made in the new place of residence, where members of the family you are researching  were relocated after the 1945.
ORIGINAL  CHURCH VITAL RECORDS OF THE SOC THAT CAN BE RESEARCHED ONLINE:
– one (1) fragment (1779 -1784 ) of the Vukovar parish death records  available on ARHINET in Croatia:

http://arhinet.arhiv.hr/_Pages/Slike.aspx?EntitetId=6&ItemId=1424

-Family Search has put online some original church vital records of the Serbian Orthodox Church from Croatia. They are labelled * Orthodox* :

https://familysearch.org/search/image/index#uri=https%3A%2F%2Fapi.familysearch.org%2Frecords%2Fwaypoint%2FMMPV-V6Z%3A771660628%3Fcc%3D2040054

.You must register  and be logged in to be able to view and browse the images online.

The labels of the *parishes* are off  and do not match the actual content – you will find information where to look for records for specific villages  on our forum regularly updated :

http://www.rodoslovlje.com/en/forum/croatia/croatia-serbian-orthodox-church-xix-century-records-available-online

Church vital records of the Serbian Orthodox Church in Croatia are written in OLD CHURCH SLAVONIC language (crkvenoslovenski).

Old Church Slavonic language Cyrillic script:

To be able to interpret them more accurately, especially the records from the period before the language reforms of Vuk Stefanović Karadžić in mid XIX century, you will need to get familiar with Old Church Slavonic Serbian redaction (crkvenoslovenski) :

http://www.svetosavlje.org/slovenski/bukvar/index.htm

 Serbian language  :

Serbian language Cyrillic cursive:

For the time being, until we are able to catalog all different types of records that are available online via Family Search,look for updates and  ask for help in deciphering them on “Rodoslovlje” facebook page:

https://www.facebook.com/rodoslovlje


INDEXED CHURCH VITAL RECORDS OF SOC
– database of surnames  from GOMIRJE MONASTERY  parish  vital records  (1750-1806 ) available  through Serbian Genealogy Society „Rodoslovlje“.
– No other current indexing projects that I am aware of. Some established minority researchers have  similar surname databases and indexes  and you will need to contact them for information on the records that they covered.
PERSONAL INFORMATION FROM YUGOSLAVIA CENSUSES AVAILABLE  ONLINE
-none, and in most successor states  you cannot obtain any personal information that was collected for any past  census of the population due to privacy laws.
ANY WEBSITE  THAT CLAIMS YOU WILL BE ABLE TO RESEARCH THESE CENSUS  RECORDS   ONLINE  IF YOU REGISTER WITH THEM IS A FRAUD. !!!

  CIVIL  CENSUSES  OF THE EMPIRE  AND  CHURCH CENSUSES OF THE SERBIAN ORTHODOX CHURCH
– The only censuses you can  look at for personal information on individuals and households are those that were conducted by the Austrian/ Austro-Hungarian Empire, BUT : only  for some of the regions or places,   and some  only  of people who owned  taxable property . (1828, 1869) – available in Hungarian State Archive in Budapest, Hungary , archives in Austria, regional  historical archives and  on LDS microfilms.
– online through  website of the Serbian  Cultural Society SKD „Prosvjeta“ in Croatia is the  book by Karl Kasser „Popis Like i Krbave 1712.“,  in which  the transcribed census of LIKA and KRBAVA (Croatia)  regions from 1712. with names  of individuals, hoseholds and property is  available. No index .

http://www.skdprosvjeta.com/pdf/9.pdf
– Information from Serbian Orthodox Church censuses – I know of  eparchies where six  were conducted during the XIX century –  personal information from them would only be available through the SOC .
MILITARY LISTS, CONSCRIPTIONS AND RECORDS:
-In most parishes the church vital records  were tied to military conscription  and were annually inspected and approved  in regiment headquarters –  you will find these inspection dates and signed approvals in all vital records of ethnic Serbs for the period until the Military Frontier province existed (it was dismantled in 1873.)

 

In many cases the earlier such  records  of  the SOC eparchies  are  listed as part of  archival holdings of the regiments. Primary function of the church administration was to keep records for the military command.
All men who lived in Military Frontier province were conscripted into obligatory military service at birth , and all border people were regularly counted as each soul that lived in this harsh border protection zone  was considered a military asset.  They were the first and sometimes the only line of defense from the Ottoman invasions. The logic behind allowing the Serbs to settle in these deserted lands and granting them religious and other freedoms and giving them land to own was that they would fight with all they had to protect it – and they  did.
-That freedom  was  also why so many of them settled in the Military Frontier province  – anywhere else their faith was outlawed for centuries  and persecuted as *schizmatic*, and they would have had to live as common serfs who were *owned* by the  feudal masters.
-Main  sources of information are lists of watchmen, soldiers and officers, correspondence between the ethnic Serbian settlers and the empire authorities and military command,  muster rolls, military vital records, annual schematisms of the army forces, documents from regimental  archives like monthly salary sheets  with names of all soldiers in paid service etc.

-Earliest such lists with individual names of soldiers for the Military Frontier province are from 1551 and 1577.
During the XIX century in military records valuable genealogical information was recorded –  all Military Frontier regiments kept central land ownership records, in which the change of the head of the household (zadruga) was recorded as the change of the name of the owner of the land. Through researching them, you can document the succesion of generations in your family even if all vital records have been destroyed.  The period for which these regimental land records are available is 1770 – 1873 and later.
-The central archive which holds military records of the Austrian/Austro-Hungarian Empire  is the Austrian state military archive in Graz. The copies,  and  original  documents  of great local importance (like land owners register) can be found in  historical archives in the region.  Some microfilms are available throgh LDS.
– You may consider enlisting  the help of a specialized military history  researcher to locate and search these records,  if you want to thoroghly document the military history of your ancestors and locate all holdings that have information on your ancestors.
-I know of one indexing project  concerning these records, but it is not public and is part of  academic research.
OTHER  RECORDS OF IMPORTANCE:
-citizenship registration records
-military land ownership records („katastarske knjige“)
-cemetery records
-records of military and civil courts
-civil service records (postal service, railway service and other )
-school records  and university records
As these are kept and accessible in each country in a different way, you will need to ask around about what the rules  and restrictions for researching them  there are,  and the location of the records  in each country individually.
 OTHER SOURCES WHERE YOU MAY FIND INFORMATION
In first editions  of the  books published in second half of the XIX century I found  an interesting source of genealogical information: the author would in foreword list the people who have preordered a copy of the book, often with information on that person’s  place of residence, status, occupation, and names of the family members for  whom the book was intended as a gift, as well as their relation to the person who was making an order (daughter, son,…).
-Again, best place to look for similar information  are the books that specifically relate to the communities, history and customs of ethnic Serbs – one such amazing list of names and genealogical data is found in the book „Life and Customs of the Frontier Serbs“(„Život i običaji Srba-Graničara“) which was published in 1887, with valuable information on  people from  all parts of the empire.


Each larger village or parish has had at least one *monography* – a book on its past published in Serbian language. Most such books  will have data on the individuals and families who emigrated, and if authors are still around, their knowledge and assistance  is  priceless . These books are only found in family libraries and antique book  shops, but some appear from time to time on the  online book auction sites in Serbia.
Many ethnic  Serbs returned  from emigration in 1914. to fight as volunteers in WWI on the side of the Serbia. Information  on them can be found in military archives in Belgrade.

 

FINDING LIVING RELATIVES:
FINDING THE DESCENDANTS OF THE SAME  FAMILY
-This is extremely important, as they will help you with information learned informally from their family members, with translating  what  is only available in local language, or visiting the archives and temples on your behalf . Besides surname and place of origin, they will share your patron saint.
-For ethnic Serbs, people who share the same surname and patron saint  and come from the same village are viewed as *relatives* (“rod”),  and the fact that you may not actually be directly related is not important at all .
If they are researching the same family roots offer to share/cover the costs of obtaining the documents and travel but please do not offer a fee – if you are *family*, then that would be  considered almost an insult. Instead, make an album of photos of your  ancestors and share the story of  how they emigrated and lived  in the US – everyone likes to brag about *having cousins in America*,  and this will be a perfect gift to anyone making a family tree of their own in the old country.
CONTACTING THE DESCENDANTS
Best if someone contacts you after you post your query on  message boards in English – you will be able to communicate directly.  Make sure you have email notification turned on to know when someone has replied  and repost your message periodically –someone may show up and respond even  ten years after your  original message was posted .
Dialing random telephone numbers or sending out letters to everyone you can find in Yellow pages or phone directories  with the same surname  – well, you can always try that  too.
-Try to locate the facebook page of the family – most families/surnames  have a group, and post there   a warm greeting  to all your  *cousins* and ask for help in English. Contact the group administrator too, usually it is a person with an interest in family history who can help you the most.
-General advice on contacting the descendants  would be – thread carefully  – if the family  still lives in the same area your ancestors came from do not ask about their ethnicity – some people will tell you these things straightforward, but for others that may be something they do not wish to discuss or disclose.
-For many places of origin, the descendants will not be living there today and posting on official  town pages or  unofficial blogs or forums  you can google for that town or village is not  useful at all. You need to locate the place where the ethnic Serbs who originate from  or used to live in  the place of your  interest  *hang out* on the web . Most such forums are only available in Serbian and you will need to register.   Serbian Genealogy  Society  forum will have more information and links to these internet pages and you can ask for help  to register  and post a message on  one or several of them.
-After the WWII  ended in 1945.  250 000 people (42 000 families)  were relocated  and colonized by the communist authorities to other parts of the country mainly from devastaded areas  in Croatia and Bosnia, and almost by default ethnic Serbs. You may need to research  in villages and towns to which they were sent ( Vojvodina)  to find relatives and information.
Due to family ties, the bulk of the refugees from the most recent  conflicts settled in and around  these previously  colonized places too.
– You may need to contact the Refugee Association in Serbia  to find out  where the  descendants of the family you are researching are today.
WHAT IF THERE ARE NO DESCENDANTS?
Some  families of ethnic Serbs were during the WWII  completely  eradicated in the places your ancestors came from.  Anyone looking for information on these families  can recieve assistance from:
–  victim’s organizations like „JADOVNO  1941.” , Association of the Prebilovci  victims, Association of the survivors and descendants of Jasenovac concentration camp victims,  Association of the child-survivors of the „Jastrebarsko” concentration camp for children,  Association of the Prkos and Dugo Selo massacre victims and many more local associations tied to a specific village, concentration camp or execution place.

http://www.jadovno.com/kontakt.html
–  authors and researchers  who have collected testimonies of the survivors and published books on this subject .
– historical archives in Serbia
-Sebian Orthodox Church
-other people seeking information on their family members who are not listed in the official records of the victims that  were killed /taken  from the same village or on the same day.
-From my personal experience in seeking information about family members who  were victims of the WWII genocide, you  can recieve immense help from people working in state archives in the region who  can help locate the information and documents  for descendants of such families  if you contact the right person in the right archive.


-You will also recieve no help or even be denied  the information  from civil vital records  in many municipal offices in several countries, which they are oblidged to provide by law to the descendats . There is no way around such blatant and often deliberate ignorance, and you must seek information  elsewhere.
Archive of the Republika Srpska in Banja Luka, Bosnia is the one you should contact first, as they have recieved after the wars most of the archival materials related  to this and are willing to help. Central  historical archive in Belgrade has the detailed census of the civilian  victims that was conducted after the WWII, and many more original documents.

 RESOURCES OF THE  SERBIAN ORTHODOX CHURCH:
DOCUMENTS AND RECORDS
-Although in many cases they do not posess the original church vital records  there are a lot of church archives and a lot of documents they hold that are not available to public – lists of donations to the temple, lists of parisheners,  diaries of the parish that were written by the priests, internal communication  and correspondence with church or civil authorities.

Here is the wealth of the genealogical  information from one such diary of the parish written by the Serbian orthodox parish priest in 1926, that has been published in a book recently:

http://www.rastko.rs/rastko-bo/istorija/ljetopis-lucica_l.html

-Books of mentions (“Pomenik”)  –  names  of people that were mentioned during the religious service, both living and the deceased.

Obituary lists  for large territories from monasteries:

– In many very old almanachs and written annual summaries of parish or monastery history  made by the monks and priests of the SOC that preceed the date when the vital records were started for the parish  , names of merchants, land owners  and other non-clergy from parishes are mentioned with details of place of residence, clan and other information.

 Very important are the records of church baptism or marriage certificates that were issued later (to obtain a passport  or provide documents  to the authorities in the country where they emigrated) which will have data on your ancestors .


-Sometimes the current parish priest is young and from elsewhere, and he may need to direct you to seek some other/older member of the clergy or someone from the area  who knows everything about the village and its past.  Such a person will have information on all different branches of the same surname and families known by their clan *nicknames*, locations of cemeteries and any living members of the same family, and much, much more.
-SOC even has its own *vetted* historians and researchers that can help you, and whose published articles and books  must be  consulted by anyone conducting more than primary research .  I do not know if  you can ask any of them to search for your ancestors  as they are established scholars. They will have the most accurate information on the archival holdings related to the SOC, both in church archives and the state ones. Their work is  published and  availble through academic networks in the region, mostly in Serbia.
This is the most important line of research for anyone looking into the parishes where the original church vital records were destroyed or are only available in fragments. Whether you will recive any information or not  is up to the SOC  and how much they are willing to help.  In my experience, if you contact them  in the right manner, many individual priests and some eparchies will go above and beyond to help you find answers.
CONTACTING THE SERBIAN ORTHODOX CHURCH

You can send emails and ask by phone. You can hire a researcher to do this for you. You can make a trip and go see the parish priest in the temple.  In most cases, you will get no information  or direction.
The church is neither backwards or non-responsive, it is simply weary of any outsiders – given the fate it has suffered I find this attitude understandable.   Also, you may not be aware of some *unwritten rules* and  customs that exist and are known to people who attend it.
First of all, understand that you are contacting  a church – and customary thing  over here is that before you ask  any  church to do anything for you (which includes responding to your questions) , you should make a  donation to them.

 DONATIONS TO THE  SERBIAN ORTHODOX CHURCH
-Your call. What is culturally appropriate and right from over here,  may be totally off from your perspective.  Here is a case I recently encountered:
The SOC temple   one person’s  ancestors were baptized/ married in has been destroyed,  then rebuilt by the SOC after the WWII, then destroyed completely again in recent wars,  and is currently being rebuilt again through donations of the people from the same village (many with the same surname) who are scattered  around the globe  and only gather in the village once a year.  Asking  them  about their  family or the eparchy about the parish that has suffered so much ,  this church and these people   who are together  making an effort to rebuild  the same  temple again,  while at the same time not making at least a symbolic contribution of your own,  is something I would never attempt  or even consider  doing if it were my  ancestors and the village that they emigrated from.
A donation to the SOC   should only be carried out  either through the SOC central administration in Belgrade or the official appeal for donations of the eparchy  your ancestors belonged to.  ( There would be no point donating to the eparchy that covers  totally unrelated church district). If you are making a donation through central administration, ask them to contact the eparchy you are researching on your behalf.

http://www.spc.rs/eng/contact

http://www.eparhija-gornjokarlovacka.hr/index.php?option=com_content&view=article&id=6&Itemid=8&lang=en
-Write  and explain who you are and what you are trying to do  in  humble manner and politely
– Do not address the church dignitaries  with their title (arhimandrit, jerej,otac, vladika) if you are not sure of the exact corresponding phrase that ought to be used for that position .
– Best if you start your email/letter in the most usual way to adress a Serbian Orthodox priest  : „Pomaže Bog!“ (God Helps!) –slightly informal, but covers all the bases – it is both accurate and appropriate in communicating via email.

CONTACTING THE PRIESTS AND VISITING TEMPLES

-If you are contacting the priests directly, you need to mention names or include correspondence  with  someone from the SOC who is *recommending* you – like your local priest if your family is still Serbian Orthodox, or  someone in the eparchy that you contacted previosly about making the donation that can vouch for you being a genuine descendant  and for your honest intentions ( there’s been problems with people who work for a fee trying to pass themselves off  as  descendants, and even  distributing false information about the church, parish or the records ) .
-If you are visiting the original temple please try to find and be accompanied by the member of *your  family* or someone  from  the parish who at least occasionally visits the church and is known to the parish priests – again, their presence will *vouch* for you and you will recieve more information than by just  showing up and asking for information on your own, or with any other guide you may enlist for such a trip.
If you have contacted the Serbian Orthodox Church in the past and recieved no reply or no information, send me an email and I will contact them for you again .  

LDS FAMILYSEARCH.ORG MICROFILMS OF VITAL RECORDS OF THE SERBIAN ORTHODOX CHURCH:
AUTHOR : PRAVOSLAVNA CRKVA
-That is the author information under which you will find the records of the SOC  from Austria Hungary.

https://www.familysearch.org/search/search/index/catalog-search#searchType=catalog&filtered=true&fed=false&collectionId=&catSearchType=author&searchCriteria=&placeName=&author_givenName=&author_surname=Pravoslavna
-List of available parish records : search their catalog for the author  -corporate name *pravoslavna* – there are  250 parishes listed but remember – NOT EVEN HALF OF VITAL RECORDS  OF THE SOC FROM THE AUSTRIA HUNGARY   ARE ON THESE FILMS, AND FOR SOME  EPARCHIES  NO RECORDS AT ALL ARE ON THESE FILMS. This  is  especially the case  with the records for the period after 1860. For each parish you will need to establish whether  more records exist and where they can be found.
-Sometimes the accurate information on the existence and location of  additional records that were  not filmed  can  only be obtained after several  rounds of communicating with central archives .
– Make sure if you hire a researcher,  to have them ask and recieve official reply  about the records for the right parish from the central archive of the country you are researching as part of any preliminary research. I’ve seen reports to clients  where they  only listed records available on LDS films, and missed informing the descendants of  other existing birth and marriage records that  the central state archive has.
Many parishes are mislabelled and you need to check if the name of the parish corresponds to the actual parish of the Serbian Orthodox Church you should be researching.  Sometimes you will need to look at a film to establish what the heck is on it, because the label is so wrong  that the parish under that  name never existed at all.
-The language  is wrongly labelled as Serbian/ Croatian and in  Latin script – the church vital records of SOC were printed and written in its still official language – OLD CHURCH SLAVONIC, in OLD CHURCH SLAVONIC CYRILLIC SCRIPT, and in its SERBIAN RECENSION.
– Serbian Orthodox Church never had units called *ŽUPA*. The word for parish is  *PAROHIJA* and it is clearly visible in most of the first images of these films.

HOW TO READ  THE  VITAL  RECORDS OF THE SERBIAN ORTHODOX  CHURCH  AND  WHAT  INFORMATION  FOUND IN THEM IS USEFUL?
-To read and extract  most data for your research from these church vital records, you need to know about  THE NAMING CUSTOMS  as you will be researching  (most likely) fragments of records for villages where seemingly all people had the same surname, and only a pool of about a dozen first names for each gender. This is a lengthy subject that warrants its own guide and I will not be detailing it here.
The social relation of  *godbrotherhood* („kumstvo“)  was & is still  extremely important among ethnic Serbs . There were strict rules on who godparented a  child (head of the godbrotherhood family household, his widow during the period of mourning etc.)  and  that is why  in reconstructing fragmented records the information  on godparent of a child  is vital for identifying your family clan.
– I have seen reports submitted by researchers who failed to even mention this or include the entries where the family that was researched was listed in the role of the godparent or a wedding witness . If you are going to hire one, make sure you hire someone who will be able to look through these records properly and thoroughly ie. someone who will at least know enough to tell you  that the witness at the wedding was, according to the customs,  someone who was of same age as groom and served in the same army unit. This will  give you birth year estimate if your ancestor was this witness, and direction where to look in military records to confirm it.
WHY IS AN EXPERT TRANSCRIPTION AND TRANSLITERATION  OF THESE VITAL RECORDS SO IMPORTANT?
Surnames of  families can differ only slightly and the difference may not appear to you to be important (Č or Ć, D or Đ) – but it is.
Researchers  unfamiliar with area surnames  who have not consulted the church or eparchy books write in their reports  how  these differences are down to spelling mistakes!!!.  The church meanwhile, has families for that period  in its schematism  listed individually ,  with  surnames recorded  in separate spellings, as two different families who happened to live in the same parish.
Serbian language underwent extreme phonetic changes  during the XIX century. If you are working with records that span it  you will  need to  know about transliteration of old sounds that ceased to exists ( the phonetic system was cut down from  46 sounds to only 30, and transliteration of  no longer existing vowels depended on the dialect).
– If you are not careful, you will be paying huge fees to someone  for *reading  rare scripts* who has no knowledge of the transcription and transliteration rules that  exist  when transfering names written in Old Church Slavonic to Serbian.  Such *experts*   fail to mention that Cyrillic script is native to all  speakers of Serbian language – the only european language of active simultaneous digraphia ( anyone considered literate in it can read and write both the Cyrillic and the Latin script) – so not really a rare skill over here.
RECORDS AFTER EMIGRATING  –  SERBIAN ORTHODOX CHURCH  VITAL RECORDS IN AMERICA
-Earliest would be with first established Serbian Orthodox Churches in US  shortly after  1900.
-These records are valuable resource – in some of them  the complete address in the old country is recorded together with the original household number, sometimes the parish of origin too.


– There were missionary Serbian Orthodox priests who wandered the countryside and baptized/married people who settled away from the large migrant ethnic  Serbian communities.

 


-If there was no Serbian Orthodox church around,  ethnic Serbs attended Russian Orthodox, Greek Orthodox or Armenian Orthodox church as first choice.  Also they went to    Romanian, Ukranian, Ruthenian churches.
-If none of these were available either, look for Reformist ,Methodist and other  protestant churches they may have  attended.
It would have been more than unlikely that any of these emigrants registered with Roman Catholic Church if any other was available in their place of residence.
GOOGLE  AND SEARCHING THE WEB
– research the family surname in both scripts (Latin and Cyrillic) and in original spelling
–  make sure your language preferences include all local languages .
– most general search on surname origin would include  the surname and these words:

 poreklo
prezime
istorija

 Srbi
-A good thing is to also try to search surname plus  the exact spelling of the place of origin .
-You will be amazed at how much  more you can find on the web, although not in English, on the family and surname you are researching  just by following these few tips.

 

ETHNICITY VS. COUNTRY OF ORIGIN:

ETHNIC  SERBS

Some genealogy *experts*  on the countries that you will be researching seem to have a problem with  calling people of this ethnicity ethnic Serbs/calling their church Serbian Orthodox church/ calling the records  and temples of that church vital records and temples of the Serbian Orthodox Church/ the fact that such thing as Serbian ethnic minorty  even exists in the country of their *expertize*. They will go on about “Ottoman refugees”, “Vlah origin”, “Byzantine church records”,  even after being confornted with accurate information from original resources , or the fact that you will only be able to find records of any religion if you know the  accurate name  under which that religion and church exist today.

People were often misdirected by these *experts* to look for ancestors in the vital records of Roman Catholic  Church,  to look for descendants on webpages  where no ethnic Serbs from the region   post such queries, and to hire  researchers who  get away with  sloppiest of works.

This is the main  reson why so many researches into ethnic Serbian ancestors were derailed and ended without any results .

The information on the ethnicity of your ancestors is probably  a  very vague concept to you, and is of no real significance in your life. That information is, however, essential if you wish to research them and your family’s origin and heritage in the old country.

We use the term  „ethnic Serbs“ to describe people of Serbian ethnicity (SRBI) and Eastern-Orthodox faith (PRAVOSLAVNI)  , whose place of origin is territory of the former Austrian/Austro-Hungarian Empire (dissolved after the end of the Word War I).  You will also often find them  labelled as:
-diaspora Serbs
-Serbs from across the Drina river
-border/frontier Serbs
– Krajina Serbs.

Depending on the exact region of origin, also:
-Hercegovians (Hercegovci)
-Dalmatians (Dalmatinci)
-Likaner(Ličani)
-Bosnian Serbs (Bosanski Srbi)

and many more localized names.

If you are going for the history  books  you will find your ancestors named  Vlahs, Orthodox Vlahs, Eastern Vlahs, Uskoks, Servians, Rascians, Schismatics, Greek-Not-United.
Some of these names  are used in offensive and derogatory way today in some countries to address people of this ethnicity (Vlasi or Vlaji in Croatian, Ráczok in Hungarian) so be careful  –  rule of the thumb is same as everywhere – cultured  communication with members of any ethnic group will never include any label that they may find offensive.
Race or ethnicity listed in ship manifests  for ethnic Serbian people who went through Ellis Island is WRONG in most cases.

By the second half of the XIX century  ethnicities in the Austro-Hungarian monarchy were more than clearly formed and distinguished . Anyone who tries to *explain* how these people were anything but ethnic Serbs because it says otherwise on their ship manifests  is usually talking to an audience not versed in history of the region or the facts about their origin.
Ethnic Serbs were listed as: Slovenes, Slovaks, Croats, Dalmatians, Herzegovians, Austrians, Hungarians, Russians, Slavs and Servians  and many other names.

A good researcher will disregard that and  be able to tell you your ancestor’s ethnic  and religious affiliation based on confirming it in the church books I mentioned earlier.
Likewise is wrong to tie their subsequent declaration of ethnicity in US censuses as SERBIAN to thinking that your ancestors originated from somwhere in  Serbia.
ASKING FOR ASSISTANCE:
We started this group to bridge the gap  between the information that can be obtained as a native speaker of  regional languages (and a few more),  and the information available on message boards in English.

We will help you research your ethnic Serbian ancestors in a way which will bring you results, and help you reconnect with your heritage,  living relatives, and the rich history of your ancestors and places that they came from.
Post a comment here,  a message  on our forum, or contact  directly through SGS if you are a member for detailed answer.
For most of the public queries,  you will be answered via SGS forum or messages and directed  how to continue your research, together with the translation into English of the information we located.
In some sensitive cases, we will urge you to contact the appropriate official source ( SOC,  civil office, organization  or an archive) to obtain the information directly from them.

GOOD LUCK WITH YOUR RESEARCH!

and

THANK YOU FOR TAKING INTEREST IN YOUR HERITAGE.

http://www.ludwigsalvator.com/digi/serben/serben.htm
© Rodoslovlje Serbian Genealogy Society, 2012.

http://www.posuski-gradac.com/statistika2008.asp

http://www.facebook.com/angelina.zlomislic

 

 

BEGIC IVAN
matija korvina bb, posušje

039 481002

4.
Марко Д. Обрадовић ”Поријекло и родослов Обрадовића из Лубница”, 1995.
; издавачи: Издавачка кућа ”СТУПОВИ” – Андријевица, НИП ”ЛИБЕРТАС” – Бијело Поље; за издаваче: Драгољуб Шћекић, Мирко Ракочевић; рецензент: Др Професор Милован В. Обрадовић; коректор: Љубинка Д. Обрадовић; тираж: 500; компјутерски слог: ”ДТП” – Ужице; штампа: НИП ”ЛИБЕРТАС” – Бијело Поље;
CIP – Каталогизација у публикацији: Централна народна библиотека Републике Црне Горе ”Ђурђе Црнојевић”, Цетиње
П.к.: а) Обрадовићи (братство)

3.стр.:
«Ову књигу посвећујем /својим родитељима/ Дими-
трију-Маку и Јовани-Јоли и свим знаним и незна-
ним прецима Обрадовића да би се код потомака
сачували од заборава и да њихови часни и свијетли
ликови у борби за опстанак и слободу буду узор и
понос њиховим потомцима.»

Naslovi u samoj knjizi (pisani su velikim štampanim slovima) unekoliko se razlikuju od naslova iz sadržaja, pa sam u uglastim zagradama izložio neke veće razlike:
4. – 6. стр.:
САДРЖАЈ

1. Предговор (7), 2. Уводне напомене (9), 3. Поријекло Обрадовића (12), 4. Трбушчићи-огранци Обрадовићa [na samoj 22. strani piše «Трбушчићи-огранци Обрадовићa и домаћинства» – hijerakul] (22), 5. Домаћинства (26), [na 27. str. stoji naslov «Родослов Обрадовића» a tu je i kraći šematski rodoslov] 6. Родослов (28), 7. Радуловићи (28), 8. Перишићи (28), 9. Мујовићи (29), 10. Гаровићи-Вучетићи (30), 11. Гаговићи (31), 12. Ђуровићи (31), 13. Дудовићи (33), 14. Цагићи (33), 15. Милуновићи (34), 16. Талевићи (36), 17. Павловићи (38), 18. Јегличићи (38), [na 38. str. prvo su navedeni Деличићи a zatim Јегличићи] 19. Деличићи (38), 20. Дмитровићи (39), 21. Радовановићи (40), 22. Шатићи (40), 23. Качари (40), 24. Перковићи (41), 25. Марковићи (41), 26. Отовићи – ”Трбушчићи” [na 42. str. stoji samo naslov «Отовићи»] (42), 27. Милевићи (42), 28. Стојићи (43), 29. Скоковићи у Бастахама [na 44. str. piše «Скоковићи у селу Бастасима»] (44), 30. Увод о братствима насталим од Обрадовића (46), 31. Обрадовићи-Катанићи у селу Бечањ-Чачак [na 48. str. ne stoje crtice i nema imena «Чачак»] (48), 32. Обрадовићи-Милетићи у селу Илићево-Крагујевац (50), 33. Обрадовићи у Ивању [na 51. str. «Обрадовићи и Поповићи у Ивању – Бијело Поље»] (51), 34. Поповићи од Обрадовића Ивање [na samoj 53. str. u naslovu ne stoji naziv «Ивање»] (53), 35. Обрадовићи у Церову-Бијело Поље (53), 36. Обрадовићи у Пљевљима (54), 37. Обрадовићи у Америци (54), 38. Обрадовићи у Бијелом Пољу (55), 39. Бабачићи у селу Туцање [na 57. str. «Бабачићи у селу Туцање Беране»] (57), 40. Реброње у Годијеву и Годуши [na 58. str. u samom naslovu nema «у Годијеву и Годуши»] (58), 41. Скоко (61), 42. Обрадовићи-Вулићи-Келевићи-Минићи-Петровићи-Радовићи-Јанковићи и Пантовићи [na 63. str. piše «Обрадовићи-Вулићи у Лукавици и долини Ибра, Келевићи, Минићи, Петровићи, Радевићи, Јанковићи и Пантовићи»; i na 65. str. takođe piše …РадEвићима] (63), [na 66. str. su naslovi «Радовићи из Струмаца» i «Петровићи», dok su na 67. str. «Јанковићи у Тобалије» i «Минићи у Драгачево»] 43. Кнежевићи у Будимљи [na 68. str. je tekst naslova «Јоксимовићи» iznad naslova i teksta o Kneževićima u Budimlji] (68), 44. Зекићи у Радевића Мали [na 70. str. piše «Зекићи из Радеве Мале (Рожаје)»] (70), [na 72. str. su naslovi «Радуловићи-Зекићи», «Петронијевићи-Зекићи» i «Обрадовићи из Трњана и Гредетина код Алексинца»] 45. Отовићи из Југовина [na 74. str. «Отовићи из Југовина – Беране и Дујке – Сјеница»] (74), 46. Прошлост и борба братства за опстанак (75), 47. Балкански рат и учешће Горносељана [na 82. str. «Балкански рат и учешће Горносељског батаљона»] (82), 48. Први свјетски рат (83), 49. Борба за опстанак и незаборављени појединци (84), 50. Јунаштво Радула III (86), 51. Убиство Радулово [na 88. str. «Убиство Радулово од стране Турака»] (88), 52. Освета за убиство Радулово [na 90. str. «Освета Радула»] (90), 53. Борба на Удовиници (91), 54. Јунаштво Радула III [na 92. str. «Јунаштво Радула (Радивојева) II»] (92), [na 93. str. «Пљачкање манастира Ђурђеви Ступови у Беранама»] 55. Јунаштво Вукашина и Гара (95), 56. Разоружавање Мемед Чора Лагатовца с групом турака [na 96. str. «Разоружавање Мемед Ћора Лагатовца и његове десетине»] (96), 57. Како је Гаро осветио Луда [na 97. str. «Како је Гаро осветио свога синовца Луда»] (97), 58. Јунаштво Стојана Дуда (99), 59. Убиство Гајово [na 100. str. «Убиство Гајово и његова освета»] (100), 60. Крвне освете (104), 61. Погибија Иванова [na 106. str. «Погибија Ивана (Јокова) Обрадовића у Лубницама 1903. г.»] (106), 62. Зашто је Бешо убио Сима Маркова [na 108. str. «Зашто је Бешо убио Сима Маркова из Лијеве Ријеке»] (108), 63. Кумство Алетића и Обрадовића (109), 64. Кумство Делевића и Обрадовића (110), 65. Размирице између Горњосељана и Васојевића () [iako ovaj naslov postoji u sadržaju, u samoj knjizi ga nema ali se njegov tekst nalazi na 76-77.str. u odeljku pod naslovom ”Прошлост и борба братства за опстанак” – hijerakul], 66. Погибија Божине Обрадовића [na 112. str. «Погибија Божине Обрадовића и Радоша Раковића»] (112), 67. Погибија Зарије (Јоковића) Обрадовића (113), 68. Кратак осврт о учешћу Обрадовића у II светском рату (113), 69. Нека виђења о хватању Милете, Драга и Кола 1874 (114), 70. Истицање незаборавних појединаца из прошлости [na 117. str. «Истакнути појединци из ранијег времена»] (117), 71. Захвалница свима учесницима у овом раду [na 118. str. «Зајвалност појединцима»] (118), [na 120. str. je tekst pod naslovom «Положај Лубница». U sadržaju ga nema – hijerakul].

12. – 21. стр.:

«ПОРИЈЕКЛО ОБРАДОВИЋА
[…]
О братству Обрадовића, прикупљали су грађу од 1930-1940. године неколико писмених Обрадовића. Иницијатор је био Марко (Болев) Обрадовић потпуковник, старе Југословенске војске који се тада налазио на дужности команданта пљеваљске дивизије. Обраћао се капетану у пензији Миливоју (Баћкову) и Милоњи (Бујову) Обрадовићу који су тада живјели у Лубницама. Преписка вођена између њих, била ми је на увиду 1965. године коју ми је дао Милета-Мита Голев Обрадовић учитељ у Лубницама. Ја сам раније почео радити на прикупљању грађе о поријеклу и родослову Обрадовића. Прочитавши ову преписку стекао сам убедљив доказ-утисак да се та преписка заснива на бази мјесног предања, црквених књига о родослову и неких њихових личних виђења-претпоставки. У овим списима била је и једна изјава са потписом Његошевим о поријеклу Вујовића, о којој изјави ће бити ријечи касније. Нијесам нашао за сходно за извршим преписку ове кореспонденције па је могуће да сам погријешио. Но и ти подаци и неки други прикупљени од братственика углавном се подударају и нема неких битнијих разлика. Што се тиче правог имена првог претка-родоначелника који се доселио из Миоцке/Морача/у Лубнице и код једних и код других има дилема, што се може сматрати оправданим, јер су извори података било предање које се усмено преносило са кољена на кољено па је сасвим могуће да се нешто и заборави. Ову преписку послао сам Милу Николину Обрадовићу, мајору у пензији да је преда супрузи пок. Марка. Лично ми је рекао Мило да је коверат са списима предао. Марко је тражио од Милете да му врати сву документацију послије прегледа.
О изјави коју је био потписао владика Његош, садржина је била да су Вујовићи од Ераковића са Његуша и да су побјегли ради крвне освете. У изјави је стајало, колико се сјећам име тога и тога Вујовића из Котора који је тражио доказе о својим претцима. Ово наводим јер су, највјероватније, Вујовићи у сротству са Обрадовићима, Шуковићима и Кујовићима. Ову изјаву показао је и дао мајор старе југ. армије Вујовић 1937. године Марку Болеву у Пљевљима гдје су заједно били на служби. И код мјесног предања у Лубницама као и код рођака у Морачи остало је у памћењу да су била три сина Обрадова када су били побјегли са Његуша због крвне освете и да у предању постоји вјеровање о заједничкој лози ових братстава са Вујовићима у Котору.
Писма Миливојева и Милоњина заснивају се углавном на исказе-изјаве Милете (Милунова) Обрадовића, који је био жива историја у братству, рођен у првој половини XIX вијека. Такође су користили и исказе сина Милетина Драга, који је био барјактар за вријеме владавине књаза Николе, рођен крајем XIX вијека (1887), а као младић пажљиво је слушао приче о братству, о ратовима и поријеклу братственика, да би то касније преносио на друге. Узгредно истичем да је Милета са својих 7 синова у другој половини XIX вијека избјегао из Лубница у Гриже гдје се налазила гранична линија између Црне Горе и Турске царевине. Будуће да су Гриже припадале Црној Гори често су долазиле у додире са књазом Николом и он им је из два маха пружао податке о поријеклу Обрадовића о чему ће касније бити ријечи.
Милоња је припадао ”Трбушчићу” Ђуровића. Био је дуго година у Америци. Вратио се у домовину око 1930. године. По доласку написао је ”Горњосељски вијенац”. Највише је користио податке свога оца Буја, који је доживио дубоку старост и тиме пружао доста података о братству и њиховом четовању.
[…]
Но да видимо још о поријеклу и који су разлози и узроци били да предак Обрадовића, Шуковића и Кујовића, а највјероватније и Вујовића напусти огњиште на Његушима и са својом породицом за један дужи период неће имати стално и трајно мјесто пребивалишта.
Према предању повод је крвна освета, вјероватно да је убио неког комшију или братственика због посједа.
”Ерак и Рајич су се доселили испод планине Његоша тек крајем XV вијека. Од свих досељених највише се истакло братство, које чине Ераковићи и Раичевићи заједно, који су старином из Босне (из Зенице или од Травника)” [фуснота 1 – др. Јован Ердељановић, Стара Црна Гора, страна 353, 352, 373, 412, 413 и 478].
Писац др Јован Ердељановић и други у зетском Алманаху [istakao hijerakul] доказују да су Ераковићи поријеклом Херцеговци и да су се углавном доселили када се и зетско становништво повлачило испред надирања Турака и настањују се на подручје Катунске нахије у периоду како је напријед речено.
Мјесно предање у братству Обрадовића које живи у Лубницама, не само што доказују да су са Његуша, већ поуздано истичу да су од Ераковића. Напомињем да су многа друга братства и племена настала од Ераковића и Раичевића са Његуша о чему је писао др Јован Ердељановић у књизи ”Стара Црна Гора”.
Имао сам прилике да током 1950. године долазим у Катунску нахију на Његуше. Са старим људима сам разговарао и интересовао се о старој постојбини. Показивали су ми мјесто у равници испод двора Његошева које се звало Обрадовина. И они сматрају да се ово мјесто звало по неком Обраду, али нијесу могли да објасне шта је било са њиме и због чега су напустили Његуше.
Године 1953/54. налазио сам се са службом у Титограду-Подгорици. Код мене је долазио један стари Газивода, јер је сазнао да сам ја од Обрадовића. Радознало ме питао одакле смо ми Обрадовићи. Објаснио сам му да смо према сазнању са Његуша од Ераковића. Причао ми је да се изнад села Рваша (према сазнању), које се налази између Царева Лаза и Ријеке Црнојевића, на једном брду-узвишењу налази пећина, а зове се Обрадова пећина и да мјесно предање код њих наводи да се у њој крио – склањао неки Обрад ради крвне освете. Не може се искучити могућност да се предак Обрадовића бјежећи од крвне освете са Његуша крио неко вријеме у овој пећини одакле је наставио пут са синовима за Спуж, о чему ће касније бити ријечи.
У вези са називом мјеста Обрадовина на Његушима др. Јован Ердељановић у књизи ”Стара Црна Гора” наводи: ”Ниже куће Петровића у Његушима мјесто се зове Обрадовина” [ф. 2 – др. Ј. Ердељановић, Ст. Ц Г, страна 353, 352, 373, 412, 413 и 478].
Ево шта је остало у памћењу код мјесног предања у братству, о кретању претка и разлози његовог одласка са Његуша па до његовог коначног и трајног насељавања у Лубницама. Бјежећи са Његуша настанио се у Спужу, гдје су владали Турци. Колико је времена живио са својим синовима нема поузданих података, свакако да се радило о неколико година. Свакако да нема поузданих података ни када је Обрад са синовима напустио Његуше. Ако се узме у обзир вријеме досељавања Ерака на Његушима, вријеме проведено у Морачи и вријеме од досељавања у Лубницама могућно је приближно утврдити вријеме одласка са Његуша, из Спужа и из Мораче у Лубнице.
[…]
У времену док је са синовима живио у Спужу, Турци Обраду убију једног сина. Они ријеше да освете сина и брата. Освета је извршена. Један од синова убије турског бега који је био кривац погибије Обрадова сина. Бојећи се турске освете напустили су привремено пребивалиште. Долази до разлаза између браће. Један одлази на запад а други на сјевер. Син који се звао Вујош-Вујо одлази на запад и настањује се у Котору. Од тога Вујоша настаје братство Вујовића које се до данашњих дана задржало у Котору. У њиховом сродству доводи се заједнички предак Обрад. Те податке пружио је мајор Вујовић Марку Болеву и он је то назначио у писму. Говорио је Марку да има и писмене доказе о томе. Обећао је да ће му све то ставити на увид и располагање. Међутим рат је учинио своје. Растали су се и више се никада нијесу састајали. Марко се и послије рата интересовао за њега али није могао доћи до података да ли је остао жив или је у току рата страдао. Додајмо свему томе изјаву коју је посједовао пок. Марко о поријеклу Вујовића о оригиналу дату и потписану од стране Владике Његоша, без сумње да му је исту уручио мајор Вујовић. То би било у најкраћим цртама о заједничком претку између Обрадовића и Вујовића од прије 4 вијека.
Други син Обрадов, који се према једнима звао Радош, док према другима Милутин упутио се у правцу сјевера. Дошао је до Мораче и ту се задржао. Незна се да ли је Обрад остао у Спужу или је пошао са некима од синова. Доласком у Морачу радио је код другога да би се могао прехранити и трајније опстати у овом мјесту. Живот је био мукотрпан. Како је био статао за женидбу Морачани га жене са њиховом ђевојком, равна његовом положају. Морачани су своме зету Милутину додијелили дио необрадивог земљишта на обраду у предјелу Вочја. Закрче се и направе себи један дубирог за становање. Крчили су шуму и стварали себи простор са што више обрадиве земље. Радећи даноноћно створили су услове за тадашње прилике да могу живјети као и остали сељаци овога краја. У браку су имали поред женске ђеце (једна се звала Дожа и када се удала по њој су се прозвали Дожићи) и три по једнима, а по другима 5 синова. Како су пролазиле десетине и десетине година живота и рада у Морачи-Вочју, поред земљорадње бавили су се и сточарством. Неопходно је било налазити простор за катуне гдје би с прољећа и љети издизали са стоком. Тако су с прољећа издизали на Миоцку, а љети на Вучје у Драган До. Миоцка се налази изнад Мораче, с десне стране Црквина када се иде из правца Колашина за Морачу. Ово мјесто стицајем околности у каснијем периоду постаће село породице Милутинове односно Радошеве, јер ће их други присилити да за сва времена морају напустити њихово дотадашње пребивалиште Вочје. Из села Миоцке ће се у наредном периоду расељавати и отискивати у свијет појединци или породице из братства Обрадовића, Шуковића и Кујовића (ова два у каснијим временима). Но без обзира на чињеницу селидбе због суровости и начина живота, ипак је Миоцка као село опстало до данашњих дана и у њему живот тече као и у многим сличним крајевима Црне Горе. Из Миоцке ће бити и први исељеници данашњих Обрадовића, који су се по први пут иселили и настанили у село Лубнице, око 10 км западно од Берана.
Према предању, Обрадовићи су добили презиме по Обраду. Да ли по првом са Његуша, или другом који се доселио у Лубнице. Око тога било је доста дилема код мјесног предања па нема поузданих података од када су Обрадовићи узели то презиме али већина сматра да су то презиме донијели са Његуша. Зна се поуздано да су касније у трећем пасу Шуковићи и Кујовићи узели та презимена по прецима, што би дало за право да се цио род Обрадов до тада презивао Обрадовићи и да су то презиме задржали у Лубницама.
Можда није довољно истакнута родбинска веза између Ерака и Обрада, па би изнио још неке податке у прилог:
Крајем XIX и почетком XX вијека био је у Лубницама писмени и школовани Богдан Обрадовић, учитељ, који је средњу богословију завршио у Призрену, а касније академију у Русији. Био је жива историја. Памтио је све важније историјске догађаје. Доживео је дубоку старост. Причао ми је да је лично био пар пута у делегацији Горносељана 1909. године, која је била бројна и имала 27 чланова. На челу делегације био је Драго Милетин Обрадовић као барјактар. Често су с прољећа и јесени одлазили на реферисање и примање савјета шта треба да раде до следећег доласка. Ово због тога што су Горња Села припадала турској власти, па су илегално одлазили код црногорског владара. Поред осталог они су тада питали књаза Николу у каквом су они сродству са Петровићима са Његуша, када је њихов предак напустио Његуше и постављали су и друга питања везана за ову тематику. Књаз Никола им је обећао да ће то добро испитати и утврдити преко митрополита цетињског и када буду другом приликом долазили даће им одговор о родбинским везама Обрадовића и Петровића. Кад су у прољеће 1910. године понови ишли код књаза Николе, те године крунисао се за краља, испунио је дато обећање. Делегацији је речено да потичу од Ераковића са Његуша, да се њихов предак звао Обрад, који је напустио Његуше ради крвне освете, да је њихова заједничка слава Ђурђевдан, да има преко триста година од када се њихов предак одселио са Његуша. Господар је рекао да може да уреди преко митрополита ако желе, да поново славе Ђурђевдан који је крсна слава Ераковића са Његуша, умјесто Св. Василија коју славе Обрадовићи у Лубницама. Барјактар Драго му је одговорио да Обрадовићи славе Васиљевдан од када су се доселили у Лубницама, па и раније у Морачи. С крстом и с Василијем постизали су велике успјехе – побједе у борби са Турцима, па се братственици не би сложили да мијењају славу Светог Василија.
Ријетко је који владар у то доба познавао људе из неослобођених крајева, као што је то био краљ Никола. Ово су биле ријечи пок. Богдана. Ишле су и друге делегације код књаза Николе.
Писац Радослав-Јагош Вешовић у књизи ”Племе Васојевића”, новоди да су Обрадовићи у Лубницама Ераковићи и да је њихов предак Обрад са Његуша [ф. 3 – Јагош Вешовић, Племе Васојевића, издање 1935. год., страна 251.].
Ево шта кажу стари људи Обрадовићи и Шуковићи, како су се растали и како су морали да напусте раније пребивалиште Вочје. Данашње село Миоцка био им је прољетњи катун који је служио за издиг са стоком. Наиђе Турска војска преко катуна и зароби 7 чељади и поведу их у правцу Колашина. Када су повели ову чељад, саопште неком од породице да им донесу 70 дуката ако мисле да откупе заробљену чељад. Обрадовићи не губећи времена ни часа пођу код калуђера у морачки манастир и након објашњења затраже им дукате на позајмицу, ради откупа заробљене чељади. Калуђери им дају на зајам дукате, али им за то узму у залог село Вочје док не врате позајмљене дукате. Они са дукатима стигну турску војску на ријеци Пчињи. Када их је угледао турски официр рекао је: ”Добро је ено носе откуп”. По томе се и дан данас ова вода назива ”Добра вода”. Уруче дукате а Турци пусте заробљену чељад. Давањем села Вочја у залог настаје сада проблем како да обезбиједе паре и врате своје село. Пошто није било другог излаза договоре се да племенски поп Милун пође у Србију, како би тамо код добрих људи сакупио новац да врате калуђерима дуг. Он се настанио у манастир Каленић. Идући по Србији успио је да сакупи помоћ у крупној стоци (воловима). Дотјерају стоку у Морачу и понуде калуђере да приме стоку за позајмљене дукате и да им поврате Вочје. Међутим калуђери одбију тај захтјев и породица Обрадова трајно остане без села Вочја. Видјевши да нема опстанка и живота у брдовитој и стијеновитој Миоцкој, Обрад и брат Дидан са породицом напусте ово мијесто и на путу ка Србији задрже се и остану у предјелу данашњих Лубница. Колико је стварно браће кренуло за Србију из Миоцке код мјесног предања има различитих виђења. Једни кажу да су за Србију била пошла два, а други 4 брата. То се разликује код предања Шуковића у Колашину. Према изјави пок. Видака Шуковића датој 1960. године, Милутин је имао три сина (по Шуковићима Милутин је био родоначелник а не Радош): Обрада, Дидана и Драгутина. Драгутин је имао 4 сина: Михаила, Милуна, Куја (Николу) и Вујадина. Ове податке даје и Секуле Добричанин у књизи Доња Морача, издање 1984. […] Михаило је био игуман манастира морачког. […] Кујовићи су од Куја-Николе. Он је трећи син Драгутина Милутинова. Кујовићи у већини живе у Миоцкој, а има их у Колашину, Санџаку, Србији-Јабланици, Косову и Америци.
[…]
Везано за ова три братства је и братство Дидановића, које настаје од претка Дидана. Дидан је са породицом наставио пут из Лубница за Србију и настанио се на Златибору-Ужичка нахија. Знају да су у сротству са Обрадовићима, Шуковићима и Кујовићима. Шуковићи доказују да су Дидановићи од њиховог претка Дидана. Године 1937. Марко Болев налазио се као војно лице са службом у Ужицама. Тада је долазио у контакт са појединим Дидановића и они су му доказивали да су њихови претци Дидан и Обрад били браћа. Ово се преносило с кољена на кољено у овом братству, па је пок. Марку остало у сјећању и ако до тада није знао да Дидановићи имају икакве родбинске везе са братством Обрадовића. Дидановића има и око ријеке Увца, па је могуће да су и они потомци Дидановићи јер су и то падине Златибора.
У роду Милуновића (Јоса Лакићева и Лакића Милунова), предање се преносило с кољена на кољено, да је Радош у Морачи имао 5 синова, од којих су тројица напустили Миоцку, а двојица су остала и даље да живе у Морачи. Обрад, Зеко и Крсто отишли су из Мораче. Зеко се населио на подручју данашњих Рожаја, а Крсто продужио за Косово (говорило се да се одселио за Албанију) јер су у том времену доминирали албански Малисори на овом подручју. Оваква памћења немају неку чвршћу подлогу код предања у Лубницама. Но о томе биће више разјашњења када се буде говорило о насталим братствима на подручју Косова и Метохије.
Обрадовићи у Лубницама истичу да су Зекићи и Кнежевићи од Обрадовића из Лубница, што се подудара са изјавама Зекића, а не и Кнежевића. Зеко се одселио из Лубница и задржао се у Радевића Махали код Рожаја. По Зеку су настали Зекићи. Кнежевићи у Будимљи потичу од Обрадовића из Лубница, а никако не из других крајева. […]»

47. – 48. стр.:

«УВОД О БРАТСТВИМА НАСТАЛИМ ОД ОБРАДОВИЋА
[…]
У селу Тепцима-дурмиторски крај има братство Обрадовића, а од њих имају неке породице у Пљевљима, Бијелом Пољу, Титограду и другим мјестима. Сви славе Ђурђевдан. По Ердељановићу постоје топоними у Чеклићима-Цетињска општина и има: Обрадске рупе, Обрадска страна и Обрај до. То су свакако неки називи на неки род или братство, са презименом из личног имена Обрад: Обради, Обрадовићи [ф. 5 – Др Ј. Ердељановић: насеља, кн. 24, Београд 1926. године страна 533.]. Није искључено да је један од огранака Обрадовића са Његуша одселио у Чеклиће и тамо задржао славу и презиме које су имали у Његушима, да би се касније из Чеклића одселили и настанили у Тепцима. Каже се да су у Тепцима Обрадовићи, Божовићи и Петковићи од једног претка досељеног у Тепцима. Они се до краја XIX вијека нијесу између себе узимали. Када су се подијелили-прозвали су братства по својим претцима-Божу и Петку, али су оставили један дио заједничке земље која и данас постоји да би се у будућности знало да су од једног претка [ф. 6 – Из изјаве Вука Петковића из Тепаца, а живи у Бијелом Пољу]. У традицији код Обрадовића из Лубница и Шуковића и Кујовића кажу да су то њихови рођаци.
У Лици у Долњем Лапцу има Обрадовића. Да ли су у каквом сротству са Обрадовићима из Лубница или Тепаца нема ближих и одређених података. Познато је да су за вријеме турске владавине из Лимске долине поготово из Горњих Села [ту су и Лубнице – hijerakul] сточари, који су држали већа стада оваца у немогућности да их прехране у зимском периоду ишли са стоком у Поморавље или Босну. Понекад су политички односи утицали на коју ће страну ићи чобани на зимовник са стоком. Да би се босански Турци примили на зимовник морали су вадити документа код турског кајмакана (био је потурчењак) у Беранама. Не искључује се могућност да су поједини сточари остајали за стално у Босни. Обзиром на услове живљења у Тепцима не може се искључити да су се и са овог подручја исељавали и настањивали у Долњем Лапцу.
Наводим један податак, да постоји једно село на граници између Хрватске и Словеније и да се село зове Ераковићи. У њему живе Обрадовићи који потичу од Ераковића са Његуша и да је због тога и село добило назив Ераковићи. Ово ми је испричао Алексије Обрадовић када је био као дипломата, колико се сећам у Аустрији, те да му је један од чиновника говорио да је његова баба од Обрадовића из села Ераковића у Хрватској. Ако се све ово има у виду произилази да су Обрадовићи били већа заједница (задруга) на Његушима и када су морали да се селе једни к мору други к Чеклићима-Тепцима и ето напокон чак у Хрватску у село Ераковиће. Дакле кроз вријеме селили су се на све стране [ф. 7 – Из изјаве Александра-Лека Обрадовића из Рженице код Иванграда].»

Čitajući knjigu, pronašao sam opis bratstva iz Peroša, koje baštini jedno zanimljivo i, kod Obradovića u toj formi, kako (verovatno sasvim neprecizno) primećujem, retko predanje: 63. – 65. стр.:
«[…] Године 1913. је Марко Болев Обрадовић као официр био у посади послије ослобођења од Турака у мјесту Рибарићима, на путу од Рожаја према Косовској Митровици. Том приликом код њега су долазили стари Келевићи и причали му да потичу од братства Обрадовића из Лубница. Он до тада није имао никакавих података о њима. Њему је то остало у памћење и у писму од 1960. године износи и тај податак. Ни сам нијесам знао ни чуо од старих људи да има Келевића да су од Обрадовића. Прије неку годину дао сам овај рад др. професору Миловану В. Обрадовићу из Приштине да изврши преглед и коректуру написаног рада и том приликом га замолио да провјери податке о Келевићима у Рибарићима. Он је то прихватио и од појединаца из назначених братстава сазнао много више о тим братствима. Изјаве је узео у писменој форми од појединаца, па ћу их углавном изнијети како слиједи:
[…]
Келевићи у Пероше код Рибарића (податке дао Драгутин Келевић 2. јануара 1988). Према сећању како су стари стари њему причали да су поријеклом од Ераковића са Његуша и да су се задржали у Лубницама неко вријеме односно како он каже у Црној Гори. Дошли су право у Келе Поље код Тутина. Не зна се колико су се ту задржали, али су се одатле одселили у село Тобајлије, које је било ненасељено. У Тобајлије су дошли браћа: Раде, Петар, Мина и Јоксим и њихови синови Јанко и Јанићије. Почели су им викати ”они из Кела”, па ће се временом прихватити презиме Келевићи. Од ове браће када су се подијелили, настаће и презимена њихових потомака: Минићи и Петровићи у Драгачеву, Радевићи у Струмце, Јанковићи и Тобајлије и Келевићи у Пероше и Стрмце. Када су се подјелили и дошли у Пероше неко вријеме презивали су се Јанићијевићи, да би касније узели презиме Келевићи. Њима су рођаци и Келевићи у Стрмце, Пантовићи у Јабланици и Обрадовићи у Лукавици. Родослов Келевића из Пероша: Јанићије-Недељко-Андрија-Антоније-Драгутин (1925) – Раде (1955) и Марко (1986). Што значи да се по доласку родило 6 генерација.
Родослов: Јанићије-синови: Недељко, Славко, Арсеније, Јован, Милић и Ђорђије. Недељко синови: Андрија-синови Заро, Антоније и Глигорије. Антонијев син Драгутин и његови синови: Раде, Андрија, и Милош. Радев син Марко.
Пантовићи из Јабланице, којих је било три куће одселили се се за Крагујевац.».
Svi slave Vasiljevdan a prislužuju Ilindan.
– Strumca = po Vukomiru Keleviću iz Strumca (podatke dao 26. januara – juna 1988.), Kelevići u Strumce dolaze kada i Kelevići u Tobajlije. «Прво су се населили у Келе код Тутина, а одатлен дошли у Струмце.». Rođakaju se sa gore pomenutim rodovima. U Strumcu žive i Radovići koji «потичу од једног претка који је дошао из Лубница чије име не знају.»
– Lukavica = «Према изјави Вулића-Обрадовића из Лукавице, његов ђед Обрад са братом Миливојем дошао је из Лубница, али не зна када. Дошли су на напуштено имање код Тутина у Лукавици. Ту су затекли своје рођаке Обрадовиће, који су се раније доселили из Лубница. Своје ближе рођаке у Лубницама не знају нити су одржавали везе са старевином.». Starija grupa Obradovića u Lukavici «Из Лубница су прво дошли на Лисичје Брдо, па онда у Лукавицу.», a jedan brat odlazi kod Sjenice (Duga Poljana) a drugi u Radevića Mahalu. Prema broju pasova i godinama, u Lukavicu dolaze možda oko 1830. god. Rođakaju se sa gore pomenutim rodovima.

U knjizi Erakovići se eksplicite spominju na još jednom mestu: 68.стр.:
«КНЕЖЕВИЋИ У БУДИМЉИ
Поред осталих у објављеној хроници Будимља издање Београд 1994. године, писац Радомир Губеринић обухватио је и братство Кнежевића. На бази изјава Мика и Владимира Кнежевића (стогодишњаци) заснива њихово поријекло. ”У вези са бројним разгранатим херцеговачким братством Ераковића. По предањима у Будимљу је најприје доселио њихов предак Дмитар и то директно из Херцеговине. У ширем, рођакају се са Кујовићима у Горњој Морачи, Шуковићима у Доњој Морачи (МО Миоцка), Зекићима у Радевој Мали код Рожаја, Отовићима на Бучу и Обрадовићима у Горњим Селима”. Чак сматрају да су се њихови претци доселили у Будимљу од прије 400 година. По записима Катанића, који се налазе у беранском архиву помињу се од прије 200-250. година.
Обрадовићи у Лубницама имају сасвим другачије мишљење о поријеклу Кнежевића која се заснивају на бази предања старих људи. Код Обрадовића влада апсолутно мишљење да су Кнежевићи у Будимљи и Зекићи у Радевој Мали од Обрадовића из Лубница. Чак да је први предак Зекића и први предак Кнежевића у ближем сротству или браћа или прво братучеди. […]»
Nadalje g. Marko D. Obradović kritički analizira Guberinićeve podatke a tu analizu obrazlažem, po svom nahođenju, na sledeći način: 1. neodrživost raspona od 400 godina (rođakanje Kneževića sa Obradovićima, vremenski periodi kretanja Obradovića ka Lubnicama, broj domaćinstava Kneževića, broj pasova Kneževića i odnos sa podacima u beranskom arhivu, neprotivrečnost mišljenja Obradovaća sa mišljenjima Zekića), 2. neodrživost direktnog dolaženja iz Hercegovine (nelogičnost dolaženja na teritoriju turske vlasti u Polimlju s obzirom na odstupanje stanovništva u Katunsku nahiju pred naletom turske vojske u XV-XVI veku < tome prethodi, čini mi se, povezivanje neospornosti dolaženja pretka Erakovića ispod planine Njegoš u Njeguše sa a) predanjem Obradovića o Njegušima i b) kazivanjem knjaza Nikole. Nesigurnosti doseljenja Kneževića kao (primarnija) osnova pretpostavci doseljenja pre 400 godina; prihvatljivost podataka Katanića u Beranskom arhivu i paralela sa tadašnjim promenama stanovništva u Limskoj dolini).

Места и региони где су се расељавали (појединачно, колективно,…) Обрадовића из Лубница:

– 26.стр.: Обрадовића има или је било у градовима Цетиње, Никшић, Рисан, Херцег Нови, Тиват, Приштина, Косовска Митровица, Нови Сад, Прибој, подручје општине Пећ итд. У бијелопољској општини места насељена Обрадовићима су: Бољанин, Дубово, Брчве, Бистрица, Затон, Припчићи, Церово,…
Одсељени родови и (под)огранци Обрадовића са различитим презименима и називима: Скоковић (Бастахи/Бастаси, Рженица, Бољанин, Затон, Бијело Поље, Србија, Београд, Савино Село-Војводина, Љубљана, Пожаревац), Дмитровић (Палежи и Бастахи), Перишић (Америка), Гаровићи-Вучетићи (Војводина), Ђуровић (Пећ, Метохија, Крагујевац), Дудовић (село Крњини код Истока), Цагић (Села, Гриже), Милуновић (Америка, као Милетићи у Илићеву код Крагујевца, Метохија, Бољанин), Талевић (Америка, Затон, Бања Лука, Београд, околина Берана, Андријевица), Деличић (Заучка Гора), Јегличић (Русија), Радовановић (Србија), Перковићи ”Симовићи” (Космет), Марковић (Ђаковица), Отовић (Југовина-Беране, Дујке-Сјеница, Бијело Поље код Пећи, Бањевац, Београд, као Кнежевићи у Крагујевцу, Војводина, Америка, као Обрадовићи у Затону), Милевић (Америка, Србија, Београд, Подгорица, Савино Село, Бијело Поље, Расово, Бистрица, Бољанин)
Обрадовићи за које се зна или претпоставља да су одселили са презименом Обрадовић и они за које није потпуно разјашњено да ли и/или како су из Лубница: Штаваљ-Дујке код Сјенице (у Ивање), Ивање код Бијелог Поља (Обрадовићи и као ”Малевићи” и Поповићи; из Ивања у Крагујевац, Краљево, Затон, Бијело Поље, Измир-Турску, Америку, Немачку), Пљевља (2 групе Обрадовића које не потичу из Лубница – једни из Мостара а други из Тепаца), Тепци (код Жабљака), Жуна, Гружа, Пајсијевић, Рековац, Бечањ код Чачка (као Катанић; генерал Марко Катанић ”Мемоари”, Ниш 1908., у књижари и штампарији Д. Мунце), Церово (одатле у Крагујевац), Бијело Поље (осим лубничких ту су и други (тепачки, ивањски,…) Обрадовићи одесељени у: Београд, Америку, Б. Поље), Туцање (као Бабачићи, делом исламизирани: Лозна, Б. Поље, Љубансарај-Скопље, Витомирци-Пећ, Бања Лука, Бар, Беране, Подгорица, можда Пашића Поље, Недакуси-Б. Поље; као Реброње (исламизирани; по једним информацијама деле се на Даутовиће, Ћоровиће и Алиће): Годуша, Пећ (део Алића, изјашњавају се као Албанци), Поток-Нови Пазар, можда Сјеница, Турска, Корита (М. Лутовац ”Бихор и Корита”), Б. Поље – нема података за Реброње из Попића, Побрђа, Луга, Букреша (све код Н. Пазара), јер се већина иселила у Турску где се презивају Озтурк), Сипање-Бијело Поље (као Скоко; одатле у Скопље, Н. Пазар, Пећ, Бања Луку, Сарајево, Погорицу, Брчко, Б. Поље; по једној верзији потичу из Леверовића-Дурмитор а по другој од исламизованог дела Скоковића из Бастаха), Лукавица-Тутин (као Обрадовић – једни из Лубница у Лукавицу а други на Лисичије Брдо па у Лукавицу, Дугу Пољану-Сјеница и Радевића Махалу), Келе Поље-Тутин (као Келевићи су у Стр(у)мце, Пероше (и као Јанићијевићи) и Тобалије; од Келевића су можда: Минићи и Петровићи у Драгачеву, Радовићи у Струмцима, Јанковићи у Тобајлијама, Пантовићи у Јабланици (одселили за Крагујевац), Јоксимовићи у Драгачеву), Будимља (као Кнежевић; гранање од Обрадовића нејасно у Радомир Губеринић ”Хроника села”, Београд 1994.), Радева Мала-Рожаје (као Зекићи, поједини родови касније и као Радуловићи-Зекићи и Петронијевићи-Зекићи; у засеоку Горажде код села Полица-Беране), Трњани и Градетин код Алексинца (можда се раније, на Космету, презивали Глишић), можда Доњи Лапац-Лика, можда село Ераковићи на граници Хрватске и Словеније,…

Ради веће прецизности око гранања, несигурних делова и расељавања прочитати књигу Марка Д. Обрадовића.

Приказ већих, мањих, живих и изумрлих огранака лубничких Обрадовића изгледао би овако:
А) ВЕЋИ ”ТРБУШЧИЋИ”: 1. Радуловићи, 2. Милуновићи, 3. Дмитровићи
Б) МАЊИ ”ТРБУШЧИЋИ”: 1. Гаговићи, 2. Милевићи, 3. Ђуровићи, 4. Палевићи, 5. Павловићи, 6. Дудовићи, 7. Цагићи, 8. Отовићи, 9. Скоковићи
А) 1. Радуловићи > Мујовићи, Перишићи, Гаровићи
А) 2. Милуновићи > Јегличићи
А) 3. Дмитровићи > Радовановићи, Качари, Марковићи, Перковићи, Шатићи
Б) 2. Милевићи > Стојићи
Б) 4. Павловићи > Деличићи

(8.I 2014.)

5.
”Презимена у Црној Гори”, 2002.

6.
A)
http://www.trazimo.info/read.asp?kat=1&id=3925 (kao i na http://www.trazimo.info/read.asp?kat=1&id=5746)
– Slavko Knezevic – Nis (28/12/2006): Svi Knezevici su poreklom sa Kosova. Posle seobe jedn deo je otisao ispod Kopaonika, jedan u Crnu Goru i jedan u BiH. A posle, svako na svoju stranu… / Pozdrav!
Slavko
[…]
– KOVACEVIC GORAN – republika srpska (16/2/2007): postovani prijatelju ,nemam nikakve veze sa tvojim prezimenom ali poznajem coveka koji mi je sve rekao o knezevicima.On se zvase mile knezevic rodom iz berana crna gora po njegovom pripovedanju vi svi poticete iiz tog mesta u crnoj gori jer tamo je stvarno veliko pleme knezevica,pokazao mi je i knjigu o vasem plemenu sa fotografijama i najsaroijih knezevica.K njigu je pisao sam knezevic iz vaseg plemena kome trenutno neznam ime u toj knjizi mozes sve naci o svojoj lozi bice mi drago ako sam ti pomogao da rasvetlis svoju lozu a u to sam i sto posto siguran….
[…]
– ratko knezevic – italia -milano (18/7/2007): Vladimire Knezevicu ti iz Siska ti si Crnogorac samo sto to neznas – na srecu ! Trazi svoju srecu kod Pape- pedofila!
[…]
– Vuksan Knezevic, usa cikago (21/9/2007): zdravo rodjaci / mda je gospodin obrad najblizi……da tacno je velika vecina knezevica zivi u crnoj gori pogotovu oko durmitora i pive. odatle su se tokom vremena (zadnjih 250 godina) raselili u hrvacku srbiju , bosnu, vojvodinu i cjli svet
[…]
– milica knezevic – podgorica (1/3/2008): ja sam knezevic i vec odavno slusam price starih ljudi kao i mojih djedova i pradjedova.knezevica ima dosta i u cg i srbiji i sire.pleme knezevica od kojih sam ja je iz gradjana to je selo blizu cetinja,a kasnije moj djed kao kapetan spusko piperske kapetanije je od kralja nikole dobio kucu u spuzu gdje i danas zivimo.
[…]
– Marina Kne?ević Glišić – Čačak, Srbija (2/10/2008): Poštovani Kne?evići,postoji knjiga o “nama”.Ima nas svuda po svetu. Moj deda i pradeda su bili u AMERICI.1920 Stevan Kne?ević je iz Zekavica opština Pljevlja Crna Gora pošao u potragu za zlatom.Ka?u da je ?iveo u Čikagu .Deda Milosav je 1945 pobegao od partizana.Moj otac Čedo je umro ali nikada nije saznao ništa ni o ocu ni o djedu
[…]
– Vlado Stanisic – Subotica , Srbija (21/1/2009): Na ovom sajtu je moja ujcevina i pokojni djed uspjli da prikupe veliki dio podataka. / Donekle je objashnjena prica o 3 brata… / http://www.rodoslovknezevica.com/

B)
http://www.trazimo.info/read.asp?kat=1&id=5746
[…]
– Saša Markuš (28/10/2007): Tolko od mene za ovu temu o Knezevicima! Nadam se Olgice da si zadovoljna? […]
[…]
– Mirjana Knezevic – Fribourg, CH (22/4/2008): Pozdrav svim Knezevicima! Verzija o nasem poreklu, koju sam ja slusala, pocinje jos od Vlastelinovica iz Velike Plane u Hercegovini. / Da li neko zna vise o njima? / Ziveli!
– Zoran Knezevic (i na http://www.trazimo.info/read.asp?kat=1&id=7958) – Apatin (21/11/2008): Pozdrav svim Knezevicima / ovo je moje za sada malo porodicno stablo koje sam uspeo da sklopim. Mozda se u njemu negde pronadjete……….. / http://www.myheritage.com/site-33621221/knezevic-web-site / Inace o Knezevicima i svim lickim porodicama mozete naci u knjigama Milana Divjaka: Licki Vodac, i Licki kalendar.
– Dragan Knezevic – Gradiska (15/1/2009): Koloko znam o svojoj porodici je to da mi je pradjed rodjen u Janju kod Sipova .Ima neko malo seoce koje se zove Knezevici sa jako malo stanovnika i veliko groblje puno Knezevica.Slavimo Vasilija Velikog.Ako zna neko nesto vise o ovoj lozi Knezevica neka mi se javi!
– ALEKSANDAR KNEZEVIC – krusevas ,,pre ,,podujevo (7/5/2009): ja koliko znamo mi smo dosli iz sela ispod durmitora ,,saranci ,,odatle smo prebegli zbog turaka u selo brdjane ,kopanik,,da bi oko 1912 naseli se na kosovo u selo donja dubnica kod podujeva..pozdrav,,znam i to da smo direktna loza i poreklo nemanjica i karadjordjervica,,toliko od mene pozz svim rodjacima koji su odatle ,,zabljak durmitor,,inace mi smo srbi ,,jer i njegos je najveci srbin a milo je crnogorac!~!!!!!!!
[…]
– sandra knezevic – sarajevo, BIH (8/10/2009): ja sam toliko izmorena od traganja za knezevicima ….moj dedo PETRONIJE KNEZEVIC je rodom iz crne gore grada PLJEVLJA……jedino to znam…a kako nemam porodice puno nemam ni informacija..pa vas molim da mi malo pomognete bar da prvi prag predjem bila bi jako zahvalna…pozdrav iz bosne
– otasević daniela – MĂĽlheim,Nemacka (29/1/2010): Dobro vece svima!Uporno sam i ja u potrazi za poreklo Knezevica,ali najvise me momentalno zanima ona knjiga,o kojoj je pricao Kovacevic Goran.Da li postoji bar mogucnost da sazna kompletno ime toga,sto je knjigu napisao,jer ima dosta knjizevnika sa tim imenom(izgleda da su Knezevici inace obrazovane osobe),a nisam imala uspeha u tom pravcu!Unapred zahvalna na svaku informaciju!!!

7.
http://kujovic.me/
«Ukoliko u rodoslovu nema nekog od Vas, Vašijeh predaka ili potomaka ili uočite neku grešku, najljepše Vas molimo da nam javite na E-mail adresu [email protected] »

http://kujovic.me/Rodoslov_bratstva_Kujovica.pdf
”Родослов братства Кујовића”, 2008. година

Предговор

Како је дошло неко ново вријеме у коме су се људи отуђили и одродили, живјећи све брже и брже, немајући кад да се баве било чим, но само својијем послом, како више ријетко ко коме пише или му иде у посјету, како је технологија овога вијека донијела нове облике комуникације међу људима, који захтјевају кратку и сажету форму, сматрао сам да треба укратко казати пар ријечи о историјату братства Кујовића, додати уз то и родослов нашега братства, не би ли се историја и родослов братства Кујовића сачували од заборава и дочекали неко ново вријеме у коме ће се брат ослонити на брата и у коме ћемо се вратити нашим коријенима и нашој мајци Црној Гори.

Кратка биографија братства Кујовића

Поријекло братства Кујовића се са приближном тачношћу може пратити од средине 14. вијека. Наиме, у то вријеме је живио најстарији познати предак братства по имену Богута и то у тадашњој Зеници негдје око 1370. године, а нешто касније у околини ондашњег Травника у Босни. Ђурађ, син Богутов, са својим синовима Вукцем, Радином, Хераком, Прибилом и Остојом, се сели из Босне послије смрти краља Твртка Првог (1391. године), када је у Босни дошло до оштрих унутрашњих превирања и грађанског рата, што је довјело до масовног исјељавања народа из Херцег Босне.
Средином петнаестог вијека, односно послије пада Херцег Босне под турску управу (1463. године), а због опасности од надолазеће турске најезде, Херак Хераковић, син Херака Ђурађева, се из крајева са обода Херцег Босне сели са својијем братом Раичем у мјесто звано Лединац испод планине Његош у Катунској нахији. Мјесто Лединац касније добија назив Његуши или по планини Његош испод које се налази, или по потоку који туда протиче. Од Херака и Раича временом настају братства Ераковићи и Раичевићи, а постоје и данас села са овим именима. Братство Кујовића потиче непосриједно од ових његушких Ераковића.
Милутин, син Херака Хераковића, се сели из Његуша на Чево и то у село Ожег. Милутинов син Драгутин са браћом Обрадом, Диданом и Стеваном се сели из Ожега због извршене крвне освјете над Ђеклићима, и настањује се у мјесту званом Вочје које се налазило на манастирском имању у Доњој Морачи. Пошто су браћа извршила крвну освјету на самој крсној слави Светог Арханђела Михаила (Аранђеловдан) и како је крсна слава била окрвављена крвљу Ђеклића, промијенили су тада своју дотадашњу крсну славу Светог Арханђела Михаила и за крсну славу прихватили Светог Василија Великог, кога братство Кујовића и данас слави. Како је имање на Вочју било недовољно за живот и опстанак четворо браће, Обрад, Дидан и Стеван одлазе, и у Вочју остаје само Драгутин. Обрад се настанио у селу Лубници код Берана, Дидан у Краљевој Гори на Златибору, а Стеван негдје у околини Јагодине. Од Обрада и Дидана су се развила два јака братсва која и данас постоје – Обрадовићи и Дидановићи, док Стеван и његови потомци, ако их је имао, нестају у вијековима који су слиједили.
Драгутин је имао четири сина који су се звали Вујадин, Михаило, Милун и Никола. Послије убиства Хасан-бега Мекића, Драгутинови синови Никола и Вујадин се селе са Вочја у село Миоску, гдје је и колијевка братства Кујовића. Од њих су се у Миоској развила два братства: од Николе – Кујовићи, а од Вујадина – Шуковићи. Ова два братства славе исту славу и увијек су се, као и данас послије толико генерација, сматрали и сматрају браћом.
Од Николе се развило братство Кујовића, по коме је братство и добило своје име. Никола, звани Кујо, имао је четири сина који су се звали: Ђека (који је био насљедник кнежевске титуле и чијом се смрћу кнежевска титула у братству Кујовића угасила), Радун, Вељо и Ника. Њихово потомство се даље грана све шире па је шематски приказано у прилогу.
Кујовићи су били храбри и поносни људи. Никада им крв није била скупа, ни своја, ни туђа. Били су то ”страшни људи страшнога времена” како их је опјевао Милија Булатовић, који неправду нијесу чинили, али ни на себе нијесу дали. Кроз живот су се пробијали тешко, али слуге ником нијесу били.
Ето, то је мали дио историје братства Кујовића отргнут из магле заборава, братства чији се родослов преносио са кољена на кољено, и који ће се преносити кроз вијекове који долазе, док се год људи не острве и на своје претке забораве…

Кујовић Радомиров Драган

[…]

ЛИТЕРАТУРА

За израду овог документа су коришћени материјали из књиге и рукописа:

1) Вујо Кујовић и Светозар Кујовић: Братство Кујовића, поријекло и родослов
2) Светозар Д. Кујовић: Морачка Свитања
3) Радосав и Милован Кујовић: Родослов куће Кујовића
4) Радомир М. Кујовић: Родослов братства Кујовића (рукопис из 1979.)
5) Видак П. Шуковић: Братства Кујовић, графички приказ по кољенима
6) Милија Миров (Булатовић): Страшни људи страшнога времена

8.
http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=8978 > POREKLO SRPSKIH PORODICA I PREZIMENA (23)

[…]
Knežević
Za g-đu Danijelu Otašević iz Milhajma, evo još jednog, poslednjeg odgovora na njena četiri zasebna pisma – prezime Knežević koje je imao njen deda, pre nego što je uzeo drugo, Marković. NJegova dedovina je, po mnogim izvorima, Sjenica, a mi dodajemo Raška oblast. Deda je rođen u Beloljinu, ali su se njegovi, kad je imao šest godina, iselili na Kosovo, u selo Balovac kod Podujeva. G-đa Danijela se ne seća slave Kneževića, ali zna da je deda, kao Marković, slavio Sv. Vasilija (14. januara) i Sveta tri Jerarha (12. februara).
Kaže da je deda retko pričao o svom detinjstvu, ali zna da su sigurno poreklom iz Crne Gore odakle su preci morali da beže zbog krvne osvete i verovatno da su tad menjali i prezime. Zna još da se pradeda zvao Svetozar Marković, a deda je mlad umro, pa nema više informacija o njemu.
G-đo Otašević, vi ste, izgleda, prava pravcata Vasojevka! A oni su se vazda osećali i bili pravi Srbi. Oni pripovedaju da su naslednici ili potomci Nemanjića, i da je iz njih potekla i druga srpska dinastija Karađorđevići.
Mada su vaši Kneževići, nastanjeni u Budimlji, drugoplemenici u Vasojevićima, ipak im pripadaju, odnosno “broje se” u Vasojeviće. Kneževići su ogranak Obradovića sa NJeguša koji su se, prema bratstveničkom predanju, pre četiri veka odvojili od Herakovića sa kojima su u nesumnjivom srodstvu. Svi slave Vasiljevdan, a prislužuju Sv. Iliju. Vaši su možda kao prislugu uzeli slavu Markovića Sv. Tri Jerarha. [Zanimljivo da je prisluga bobovičkih Erakovića Sveta Trojica – hijerakul]
Po predanju, Obradovići su se posle silaska s NJeguša nastanili na manastirskoj zemlji kod manastira Morače (inače posvećenog Sv. Iliji), u Fočje, gde su ostali tri decenije. Odatle su krenuli sa kaluđerima u Lubnicu, a odatle u selo Štavalj kod Sjenice. Srodnici su im Otovići, Pešići i Lalevići-Kolašinci i Delevići. LJudi su krupni i snažni, brzo se množe i napreduju u svakom pogledu, kaže izvor.
Zasada toliko, a ako želite opširniji odgovor, javite nam se na našu elektronsku adresu ili telefonom.
[…]

Komentari čitalaca
[…]
– Pavle Obradović (15/5/2008, 2:16:09 PM): Obradovići su sa Njeguša kod Cetinja, od plemena Erakovića. Stara slava svih nas je bila Đurđevdan. zbog čestih ratova sa Arbanaškim plemenima često smo dolazili u Istoriji na ivici biološkog opstanka. U jednom od bojeva izginuli su svi odrasli muškarci. Ostao je samo krivi-nesposobni Vukman sa ženama i đecom u jednoj pećini gdje su ih bili sklonili. Ta pećina se sada zove Udovinica, po udovicama koje su ostale. Iguman Man Mileševa im je predložio da uzmu novu slavu tj Sv Vasilija velikog 14.januara. Mali broj je ostao u Lubnicama sa Vukmanom. Veći broj je krenuo žena sa djecom u svijet na četiri strane. Mi smo najraseljenije pleme u Crnoj Gori. Ima nas na Romaniji, Lici, kod Sjenice, Milanovca, Kragujevca, Zemunu, Medni kod Mrkonjić grada, u Hercegovini. Obtradova braća su Šukjo iKujo sa Miocke i od njih su Šukovići i Kujovići.
– milenko knezevic (22/9/2008, 5:15:10 AM): knezevici iz budimlje kod berana takodje slave sv vasilija velikog i rodjaci su sa obradovicima sukovicima kujovicima zekicima.knezevici pripadaju plemenu erakovic dolaze iz radeve male sa cetinja….
[…]

9.
facebook-grupa ”obradovic” https://www.facebook.com/groups/45687524112/?fref=ts
(neki odabrani komentari)

а)
– Marian Obradovic (3. фебруар 2009. у 12:12): poreklo! / zna li ko odakle smo mi Obradovici poreklom???
– Darko Obradovic (9. март 2009. у 22:09): оbradovica ima sa dve strane….iz crne gore i drugi su okolina valjeva…. / jedni sa drugima nisu u rodjackim kontaktima….
[…]
– Marian Obradovic (14.III 2009., 16:09): ja sam cuo da je to jedna familija…
– Dragan Obradovic (11.IV 2009., 18:37): Moj deda je iz Svilajnca, a, koliko znam i pradeda je odande. Mislim da su se u jednom trenutku nesto posvadjali po familiji (normalno:)) i jedan od brace je promenio prezime u Saric (po nekoj baba-Sari). Nemaju veze sa Crnogorskim porodicama Obradovic.
– Cavaliere (5.xx 2009.): Moji su iz CG
[…]
– Marian Obradovic (6.VI 2009., 13:34): kako da nadjemo,odakle smo?posto moji su iz lubnica(crna gora,berane). / posto vidim da nas ima svuda…
– Vukasin Remi (9.xxx 2009.): MILSIM DA SU BASS KORENI IZ NIKSICA
– Jelena Obradovic (10.VI 2009., 18:06): OBRADOVICI IZ CG POTICU OD ERAKOVICA SA NJEGUSA KOD CETINJA,PA CAK IMAJU KORIJENE GRCKOG PORIJEKLA JER HERAH GRK SA BRODA ZBOG UBISTVA BJEZI U NJEGUSE I OD NJEGA POTICU ERAKOVICI,BEZ ONOG|”H” DA BI PREZIME BILO SRPSKO….OBRAD,SUKO,KUJO I MALE 4 BRATA ODLAZE U RAZLICITE PRAVCE PA OD OBRADA SU OBRADOVICI,OD SUKA SUKOVICIC,OD KUJA KUJOVICI,A OD MALA MALEVICI.OBRAD ZIVI GDJE JE DANASNJI MANASTIR MORACA,DA BI PO IZGRADNJI MANASTIRA ODSELILI U DANASNJE LUBNICE KOD BERANA….I MOJI POTICU IZ LUBNICA,GDJE SE PRIJE 5 GOD ODRAZVAO SKUP OBRADOVICA,DOLAZILI SU I IZ SRBIJE..POZ RODJACI
– Boba Radic (5. јул 2009. у 15:14): Moji su iz Bijeljine, selo Johovac.
– Vukasin Remi (12.xxxxx 2009.): auuuuu….nisam znao za to Jeco…odakle ti ta informacija?
– Владо (16.xxxxx 2009.): Моји су из Босне,Зворник…. Има ли кога одатле? :))
– Igor Obradovic (16.VII 2009., 21:32): http://www.montenegro.org.au/O.html
[…]
– Marko Obradovic (23.VII 2009., 17:51): Ja sam saznao da su i moji iz Lubnice ali kako mogu da proverim … / da li neko mozda ima lozu iz Lubnice / I veliki pozdrav familijo…
– Cavaliere (7.xxxx 2009.): Obradović, Riđani (Nikšić) 15.v.; Banjani (Nikšić) 16. v.; Godijelji (Žabljak), starinci; potomci Trepčana u Žabljaku, na Durmitoru i odatle su odselili u Bosnu i Srbiju; Tepca uz Taru, doselili se iz Drobnjaka; […] [podaci sa http://www.montenegro.org.au/O.html – hijerakul]
– Marian Obradovic (8.VIII 2009., 19:48): znaci 15 vek,nista pre?
[…]
– Jelena Stojanovic (10.XI 2009., 11:20): Moj djed je iz Dubova, kod Zatona, ali su poreklom iz Lubnica. Mi u familiji imamo dotora istorije Milovana Obradovica, pa kome god nesto nije jasno po tom pitanju , neka se obrati. Drago mi je sto nas ima u ovolikom broju, a ima ih jos, sigurna sam. Pozdrav svim OBRADOVICIMA
– Cavaliere (10.xxxxx 2009.): Ima li koga od Obradovica da slavi Djurdjevdan?
– Jelena Stojanovic (10.XI 2009., 11:35): moj najstariji brat slavi 13.januar-Srpska N.G.
– Marko Obradovic (10.XI 2009., 13:45): Ja slavim Djurdjic i Sv. Stefana…..
[…]
– Jelena Stojanovic (10.XI 2009., 21:46): […] Mi smo u Dubovu imali pre6.god. zbor svih Obradovica, i veruj mi da ih ne mogu sve popamtiti.
– Marko Obradovic (10.XI 2009., 21:50): Pa ovako ja sam rodom iz ljiga, zadnjih 6 godina zivim u Beogradu…. / Sve sto znam o familiji cuo sam pre par godina od nekog rodjaka koji je slucajno u crnoj gori vozio nesto i kako ide murija ga zaustavila nesto nije bilo u redu i u sup. kad tamo neki od glavnih se ispostavi da nam je rodjak, i covek kaze odakle vodimo poreklo i da mu rodoslov… do tog rodoslova ja josh nisam uspeo da dodjem…. samo sto znam tada iz price je da vodimo poreklo iz Lubnice i to je to….. / A sad ako ti mozes josh nekako da pomognesh ja bih ti bio zahvalan….
– Jelena Stojanovic (10.XI 2009., 21:58): Pa ja znam da je u Herceg Novom Slobodan Obradovic visi inspektor u CB-u.Ali ako te put nanese oko Bijelog Polja, pa do Podgorice, veruj mi da ces sigurno neleteti na nekog ko zna ili ima veze sa Obradovicima.Moji imaju krvne veze i sa Scekicima, i Bubanjama tako da se broj uvecava.
[…]
– Marian Obradovic (11.XI 2009., 12:33): al ste se raspricali:))))) / moj otac se zove Milos,on je rodjen u Zacu opstina Istok kod Peci Kosovo. / a deda mi se zvao Velimir,on se iz lubnica preselio posle drugog svetskog rata.inace sam ziveo i rastao u Kraljevu ali sad sam i to vec 19god u francusku.Cuo sam da je Obradovic ministar prosvete iz lubnica isto.a Zvonko Obradovic koji je direktor angecije za privredne registre u vladi srbije to mi je rodjeni brat od strica. / inace sam bio par puta u lubnice,imam jos jednog strica koji zivi gore / al sam se ja sad raspricao:)) / pozz Obradovici!!!!
[…]
– Marija Obradovic (20.XI 2009., 17:10): Ja sam iz Despotovca, ima nas dosta ovamo, preci su nam se bezeci od Turaka sa Kosova nastanili u centralnoj Srbiji, tacnije Pomoravlju POZZZ
[…]
– Velimir Obradovic (7.II 2010., 14:26): Sad sam polagano procitao sve poruke na ovom Obradovica-zidu i definitivno Lubnice zasluzuje nadimak Mala Moskva obzirom koliko nas ima. Ja sam iz Lubnica a trenutno zivim u PG pa ako kome treba kakva pomoc oko porijekla tu sam jer imam neku literaturu mada vidim da dosta nas barata sa dobrim detaljima. Toplo preporucujem grupu Lubnice-Mala Moskva jer ima dosta lijepih slika za one koji jos nisu posjetili rodni kraj. S v e n a j b o l j e z a s v e OBRADOVICE!!!!!!!!!!!!!!
[…]
– Saša Obradović (9.III 2010., 01:35): U, baš nas ima puno i drago mi je zbog toga. I ja sam od Obradovića koji vode poreklo iz Lubnica Vasojevićkih. Jedna grana tih Obradovića je (a ja sam njihov potomak) je u vreme Kraljevine SHS , za doba kralja Aleksandra, kolonizovana 1922-23 godine u Metohiju (okolina Peći) . U kontaktu sam sa rođacima koji su ostali u Lubnicama (ili u Lubnice, kako tamo zbore moji dobri rođaci) i išao sam tamo sve do 2000 stalno, u zadnje vreme malo ređe). Jedna zanimljivost , koja sigurno govori i o poreklu i o kretanjima Obradovića kroz vekove je i da stari Lubničani govore za Obradoviće da su ”Srbljaci” (uskoci), tj. da nisu pravi Vasojevići i Lubničani, nego da su se tu doselili iz Morače, gde su bili 200-250 godina pre nego što su došli sa Njeguša.
– Lara Obradović (6.VI 2010.): I moj tata je iz Lubnica, i isto slavimo Sv.Vasilija Velikog. :) A moj deda ujak je napisao knjigu Porijeklo i rodoslov Obradovica iz Lubnica, ’95 izdanje. Pa koga interesuje neka uzme da procita. Bas je lijepo sve objasnjeno.
7.VI, 09:30
*deda stric :)
– Miroslav Obradović (9.VII 2010., 02:22): Prema mojim istraživanjima Obradovići su sa Žabljaka i vode poreklo od plemena ‚‚Ćeklići‚‚ ima nas u Kraljevu, Valjevu, i Loznici, gde sam i ja rođen (trenutno živim u Brčkom, tako da nas sada i sa leve strane Drine ima) i svi slavimo Sv. Nikolu. Pre više od 300 godina moj pra-pra-pra… đed Đorđe Obradović zvani Ćurčija, spustio se sa Žabljaka u selo Krupanj, između Loznice i Valjeva i tu je sa svojom porodicom otvorio kožarsku radnju. Za vreme ustanka Srba u ‚‚Jadru‚‚ protiv Turaka, ‚‚Ćurčija‚‚ se odmetnuo u hajdučiju (Jadar je naziv za Loznicu i okolinu jer se nalazi u dolini reke Jadar), od Vožda Karađorđa je dobio barjak i sa svojim hajducima podigao je ustanak i nakon tri dana žestoke borbe oslobodio Jadar od turaka. Prema nekim zapisima poginuo je iste godine u boju kod Šapca. I dan danas na zadušnice mi palimo sveće za sve pokojne Obradoviće počev od Đorđije, pa preko babe Maksimije i tako redom. Voleo bi da znam o Obradovićima iz Lubnice nešto više, koju slavu slave i ostale podatke kuda su se raselili sve Obradovići i gde nas sve ima (i oni koji slave Sv.Nikolu. i svi drugi Obradovići)
– Гордан Обрадовић (26.X 2010., 15:36): To je bilo pre malo više od 200 godina… Mislim na Ćurčiju / Moji slave Sv. Djordja / Trebalo bi nešto napisati o slavama kod Obradovića / Ima nas od Vasojevića i Drobnjaka…možda i tu nešto dopuniti i proširiti… / pozdrav svim rodjacima i prezimenjacima… :)))
– Goran Aniketos Obradovic (16.X 2011., 13:18): Jelena, ovo sto si napisala je tacno, sve do momenta kad si rekla da su Obradovici otisli u Lubnice, nisu otisli u Lubnice, nego su pobjegli od krvne osvete u Tepca (selo pored Tare) na Žabljaku. Inače podatci koje si iznijela su iz knjige Obradovići sa Žabljaka, koju je napisao moj rođak. Činjenice koje su iznijete u knjizi, su na osnovu zapisa koji se nalaze u Cetinjskom manastiru i na osnovu rodoslova. Inače Obradovići sa Žabljaka slave sv. Đorđa.Pozdrav svima!
– Marija Obradovic (16.X 2011., 13:23): moji Obradovici slave Sv. Nikolu, poreklo Kursumlija.
– Biljana Obradovic Goran Aniketos Obradovic (16.X 2011., 13:44): ,gde mogu da nabavim knjigu ” Obradovici sa Zabljaka”? Moji preci su odatle dosli u okolinu Ivanjice, slavimo Djurdjic! :)) pozdrav svima!
– Pavle Obradovic (16.X 2011., 15:33): Biljana, knjigu “Obradovići iz Tepaca” možeš da nabaviš u Podgorici. Naime, autor knjige Ljubo Obradović živi u Podgorici. U toj knjizi se upravo kaže da su Obradovići u Tepca došli iz lubnica kod Berana. Pozzz
[…]
– Igor Obradovic (16.X 2011., 15:59): @Marija tacno je to Obradovici u tom kraju slave svetog Nikolu,kao i ja i moji roditelji.Inace oni su iz Gornje Draguse kod Blaca,mada nema potrebe spominjati to selo, svi ga znaju u Srbiji:)i Obradovice koji su iz tog kraja,nasiroko poznati po svojim dobrocinstvima,svi smo ovde nasi,ma koju god slavu slavili..Obradovici su svi rodjaci,ja imam i brata koji je Hrvat iz Dalmacije,pa nek se jave isto Obradovic…
– Jelena Obradovic (16.X 2011., 16:27): Moji podaci su iz knjige “Obradovici iz Tepaca ispod Durmitora”i pise da smo prezime dobili po Obradu Heraku s Njegusa.Da bi izbjegli krvnu osvetu,Obrad i njegovo potomstvo napustaju Njeguse.Jedna grupa,predvodjena Obradovim sinom Vujom podje put Kotora.Od nje je postalo bratstvo Vujovica.Drugi Obradov sin,Milutin je zasnovao porodicni zivot blizu manastira u Moraci,a odatle se sele u Lubnice.Od dijela Obradovica koji su ostali u Moraci postala su bratstva Kujovici i Šukovici.
– Željko Obradović (16.X 2011., 17:49): Jelena, jos u nekim izvorima pise isto sto i u ovoj koju si ti citala. Porijeklo Obradovica sa Zabljaka i mojih iz Lubnica jesu Erakovici sa Njegusa koji su hercegovci. A uzgred budi receno i Petrovici sa Njegusa su od Erakovica. Slavili smo istu slavu Djurdjevdan, a Obradovici iz Lubnica, na znam iz kojih razloga sada slave Vasilija Velikog.
– Dejan Obradovic (16.X 2011., 20:39): Pozz rodjaci!!! I prema mojim nekim istrazivanjima i moji poticu iz Lubnica, tamo neki pra pra pra pra djed, sad smo u VA a slavimo Sv. Jovana.
– Goran Aniketos Obradovic (16.X 2011., 21:30): Knjiga nije bila nikada u prodaji, nase bratstvo je štampalo nažalost samo za nas.
– Darko Obradovic (16.X 2011., 21:46): Obradovici su poreklom iz Njegusa, ali su se u nekom veku odselili u Lubnicu, Bastehe nad Beranama, i datle vuku crnogorski Obradovici, a inace, po prici,, citajuci u knjizi o Obradovicima, bila je neka veza sa Scekicima, kada se desio neki kurslus i otada se Scekici smatraju za krvne neprijatelje Obradovica. / Inace moji su iz Lubnica gde su mi i danas neki stricevi i rodjaci. / I slavimo sv. Vasilije veiki – 13.januar, Srpska nova godina. Moj deda po ocu, rodjen u Lubnicama, posle je presao u Srbiju, pored Prokuplja i radio ka ucitelj u tom kraju.
– Jelena Obradovic (16.X 2011., 23:22): Zeljko,Obradovici iz Lubnica slave sv.Vasilija jer im je krst njegov pomogao u borbi protiv Turaka..i ja se bas ponosim sto slavim tu slavu,a ujedno i Srpsku novu godinu!
– Vladimir Obradovic (18.X 2011., 21:29): Obradovici iz Berana slave Sv.Vasilija posle Scekica smo najbrojnije pleme, i da sa Scekicima nismo u nekim bas prijateljskim odnosima … postoji prica da su dugo zbog krvne osvete ova dva plemena bla u zavadji…i
[…] [12.II 2014.: Миленко С. Филиповић ”Различита етнолошка грађа”, СЕЗ књ. LXXX, Одељење друштвених наука, Расправе и грађа књ. 5, Београд 1967.: Црна Гора и Санџак: Обичајно право: 185.стр.: «У б и с т в о п с а. Ако би ко намерно убио пса, морао је то да плаћа. У Васојевићима су пси скупи: 1933. плаћало се 200 дин. за обичног а до 2000 за ловачког пса. Стога се скупо плаћало кад би ко убио пса. Псето је плаћано чак и главом. Обрадовићи и Шћекићи код Берана (Иванграда) су се исклали и погинула су их деветорица због паса. Тако исто и у племенима око Колашина је било тога да се овчарско псето плаћало и главом. У Вранешима и у Дробњаку убиство пса се рачунало као ”крв”, па је и људским животима плаћано (1933).» – hijerakul]
– Davor Obradovic (18. октобар 2011. у 21:41)
[…]
– Jovan Obradovic (18. октобар 2011. у 23:41): Obradovići su poreklom iz Crne Gore, tačnije – Žabljak….A svi mi južni sloveni živeli smo na teritoriji današnje bugarske, na obali crnog mora, a na to mesto došli smo iz Sibira – Rusija.
[…]
– Vladimir Obradovic (20. октобар 2011. у 12:23): ima obradovica muslimana i katolika toliko o tome… a i da nisu svi sa zabljaka ni priblizno…
[…]
– Davor Obradovic (20.X 2011., 22:50): Mariane ja sam iz jednog sela na izmedju Berana i Bijelog Polja …a moji su iz Lubnica iznad Berana doselili tu…
– Jelisaveta Obradovic (21.X 2011., 15:45): Moji Obradovic su poreklom iz Velike Plane, i mislim da nemamu nista sa Obradovicima iz CG. Imam i knjigu Obradovic, i tu je sva moja rodbina..
– Marian Obradovic (21.X 2011., 18:01): Davore,moji su iz Lubnica i imam familiju u Bijelo Polje.Znaci bliski smo
[…]
– Bojan Obradovic (29.X 2011., 10:46): Ima li Obradovica da poticu vise Valjeva,posto su moji odatle i zeleo bih da znam vise o njima…:)))) pozzz
– Marian Obradovic (3.XI 2011., 21:14): e sad,ja sam cuo da su iz lubnica dosta njih obradovica otisli u valjevo.da li je to istina ili nije nemam pojma!
[…]

b)
– Nebojsa Obradovic (10.III 2009., 11:47): Porijeklo Obradovica vodi iz stare Hercegovine, odakle su se preselili na Njeguse pod prezimenom Erakovici, odakle se dalje sele pod sadasnjim prezimenom do terena gdje je manastir Moraca. Dalje se krecu do Lubnica mjesta koje se veze za postojbinu Obradovica.
To je ukratko. Od Obradovica su nastala i neka druga prezimena, a brojne porodice su se selile na kosovo, i ostale djelove Srbije. E sada kako su nasi preci dosli do Hercegovine meni je stvarno nepoznato, mada neki izvori tvrde da je i sam Keops porijeklom Obradovic????

c)
Stefan Stevica Obradovic (16.X 2011., 14:21): ja znam da je moj pra,pra,pra deda,koji se prezivao obradovic… pobegao iz cg u vreme turaka doselio se na planinu zeljin i uzeo prezime curcic. ta planina se nalazi ispod planine kopaonik… kasnije je njegov unuk Obrad sisao u nize krajeve u blizini grada aleksandrovca selo dasnica i svojim sinovima nametnuo prezime obradovic kako se nekad prezivao i njegov deda… danas u dasnici ima oko 150 domacinstava i vecina su obradovici…
[…]

d)
[…]
– Danijela Obradovic (17.X 2011.): MOJI VODE POREKLO SA ZABLJAKA, OD PETROVICA, BIO JE NEKI OBRAD I ZBOG KRVNE OSVETE , UZLI SMO PREZIME OBRADOVIC. ONI SU SE ODSELILI U PEC, ISTOK, PA U TOPLICU, PA U REVUCE OPSTINA PODUJEVO / SLAVIMO SLAVU SVETI STEVAN 9JANUAR
– Zoran Obradovic (18.X 2011., 22:25): Moji vode poreklo iz Kolasina, a doselili su su u Medvedji na jugu Srbije. Inace imama familiju negde na Kosovu, Kragujevcu, Engleskoj.

e)
Slavica Obradovic (23.X 2011., 19:24): Drago mi je da se neko sjetio. Ja sam iz Crne Gore od Vasojevica selo Lubnice. Znam toliko da svi Vasojevici su od zice Nemanjica koji su odrzali cistu krv,vlastelinski soj i ocuvali nepodeljivi rod od Kosova tom rodu i Obradovici pripadaju. Poticu od Ugljese Kovacevica. Pozdrav za sve moje plemenike
[…]

f)
[…]
Aleksandar Obradovic (8.XI 2011., 10:46): Facebook je tvrd orah, vocka cudnovata, ne slomi ga, al’ zube polomi…Sve sam pokusao, no ne mogah nam ponosito ime grupe izmijenit. Ne dade se “o” ni pod koju cijenu uvecat’, pa dzaba i trud i muka, ostade nam grupa malim slovom pisana. Al’ nije do pisma, mada bi se Dositej jedio, vec do ljudi, ovih 724 sestara i brace, pa je “o” malo, ali srce veliko :=)
[…]

g)
– Раде Д. Обрадовић (21.XI 2011., 11:26): Pozdrav za sve Obradoviće.Moji su dosli iz Like u srpsku Vojvodinu 1956.Đed je pricao da vodimo poreklo negde iz Metohije,konkretno iz okoline Peći.Ja sam prva generacija rođena u Srbiji.Slavimo Sv.Jovana.Pozz za sve Obradoviće širom sveta.
– Marian Obradovic (29.XI 2011., 21:27): Moj otac je sa kosova i to blizu peci,tacnije iz zaca(opstina istok).mora da smo rodjaci
– Љупка Љупка (29.XI 2011., 22:25): Мој чукундеда је дошао из Лике у Лијевче поље,у Републици Српској, славимо такође Св.Јована! Поздрав из Р.СРПСКЕ!
[…]

h)
– Nenad Obradovic Sone (10.VIII 2012., 02:58): Dragi moj Obradovici, da li neko od vas slucajno ima PORODICNO STABLO???
[…]
– Igor Obradovic (13.VIII 2012.): Ima dole cini mi se,vec smo pisali o tome,ima i knjiga,Poticemo iz Bosne,bila tri brata,Obrad…Pregledaj malo stranu..Pozzz / sto se tice porijekla vecina Obradovica u Bosni vodi iz okoline Zabljaka,tj,Sela Drobljani,Gdje je neki stari predak ubio na nekom veselju cuvenog Husref Bega,i zato su sto protjerani sto sami pobjegli sa tih prostora….Ovo je tacno..Hvala Zoranu.. / Tako dasu nam i Drobnjaci,kojih ima po celom svetu,rodjaci,jedan me je cak i spasio kazne “Policajac” iz okoline Prijepolja,kad je vido da sam Obradovic…A tek to pleme Drobnjaci ima siroko pereklo,od Jankovica..Pa na dalje… / Tako da uvek sem Obradovicima,uvek i Jankovicima,Drobnjacima,Gvozdenovicima,jel je drugi brat bio Gvozden,treceg ne mogu dase setim,mislim daje bo Radojko,ili tako nesto..Mozes uvek da trazis bilo sta,uvek ce ti izaci u susret+Jankovicima,sa strane Drobnjaka…
– Dragan Obradovic (30.VIII 2012., 20:50): Imam ja. O knjizi “Potomci Obradović Andrije i Milosave iz Dubova”. Moj Miloš zna 14 svojih direktnih predaka
[…]

i)
– S Tony Bender (8.XI 2012., 17:58): ko je od vas iz berana?
– Marian Obradovic (8.XI, 18:04): Iz Berana? Poreklom sam iz Lubnica a majka mi je iz Donjeg Zaostra:)))
– S Tony Bender (8.XI, 18:10): vala marian da si se javio
– Marian Obradovic (8. XI, 20:19): Ima tu vise njih iz Barana
– Dragan Obradovic (11.XI 2012., 15:54): Ti si od naših. Eraković

j)
https://www.facebook.com/photo.php?fbid=425386574228048&set=gm.10151980439909113&type=1&theater – rodoslov jedne grane Obradovića iz Dubova > Dragan Obradovic (27.X 2013., 00:17): A u CG došli iz Erakovića (Herakovića), zato nas i zovu Erakovići.

10.
A)
facebook-grupa ”ШУКОВИЋИ – братство презимењака” https://www.facebook.com/groups/117605688249995/

Milorad Šuković (11.IV 2010.)
Порекло
Poreklo BRATSTVA ŠUKOVIĆA (zvanih Mijočani – to su ovi koji sada žive u Crnoj Gori), prema predanju i nekim sačuvanim podacima (koji su prilično tačni), poznato je unazad sve do polovine 15. veka
Prastari predak bratstva Šukovića, za kojeg se zna, vodi porijeklo iz Bosne i zvao se BOGUTA (kako se prezivao ne zna se tačno), a živio je u vrijeme prve polovine 15. vijeka u okolini Travnika. Bogutin sin ĐURAĐ BOGUTOVIĆ sa svojih pet sinova – Vukcem, Radinom, Herakom, Pribilom i Ostojom – preseli se iz okoline Travnika u Gacko, u Hercegovinu, odakle je poslije izvjesnog vremena prešao u Hercegovačke Rudine i nastanio se ispod planine Njegoš, mjesto Zlatna Strana. Prema narodnom predanju, ova selidba Đurđa Bogutovića i njegovih sinova dogodila se u vrijeme pada Bosne pod Turke 1463. godine, a razlog je bio tursko nasilje i veliki progoni srpskog življa u Bosni. Krajem druge polovine 15. vijeka, zbog opasnosti od turske najezde,
HERAK HERAKOVIĆ (po narodnom izgovoru Erak Eraković), sin Heraka Đurđeva, a unuk Đurđa Bogutova, sa svojim bratom ili bratom od strica Rajičem, odselio se – pobjegao – ispod planine Njegoš, pa prešao u Crnu Goru, u Katunsku nahiju. To se najvjerovatnije dogodilo po padu Hercegovine pod Turke 1483. godine. Herak i Rajič su se sa svojim porodicama naselili u mjesto zvano Lužina, koje se nalazi na sjeverozapadnim padinama planine Lovćen. Jedno predanje govori da su u početku živjeli u nekoj pećini na brdu – planini Bukovici – istočno od Njeguša.
Najstariji predak bratstva Šukovića za kojeg se po predanju sigurno zna potiče iz velikog i starog bratstva ERAKOVIĆA ili HERAKOVIĆA, koje je pripadalo starom crnogorskom plemenu zvanom pleme Njeguši.
ISTORIJAT Herakovići (Erakovići) su tokom 16. i 17. vijeka živjeli u mjestu Njeguši (Lovćen Polje – Njeguško Polje), koje se nalazi na sjeverozapadnoj padini planine Lovćen. Njihovo veliko i gusto naselje nosilo je isto ime – Herakovići (Erakovići) i protezalo se oko glavnog puta idući od Cetinja za Kotor. Naziv bratstva i prezime Heraković (Eraković) dobili su po svojem pretku Heraku (Eraku), koji se u Njeguše doselio sa planine Njegoš u Hercegovini. Otuda i potiče naziv mjesta i plemena Njeguši. Od Heraka (Eraka) i Rajiča razvila su se dva jaka bratstva: Erakovići i Rajićevići, koja su u 18. vijeku, za vrijeme vladike Danila (vladika Danilo izabran je 1697. godine za mitropolita crnogorskog, a 1700. godine Arsenije Crnojević postavio je Danila Petrovića za vladiku crnogorskog), imala veliki ugled i moć u plemenu Njeguši. Vladika Danilo je znao za predanje o doseljavanju Heraka i Rajiča ispod planine Njegoš, pa je on prvi uz svoje ime upotrijebio naziv Njegoš i do svoje smrti, 1735. godine, potpisivao se Danilo Šćepčev Heraković Njegoš.
Od bratstva Erakovića razvile su se dvije grupe – podbratstva – Petrovići i Popovići, i ona su bila brojno mnogo manja od Erakovića i Rajićevića i sa manje uticaja i bila su potiskivana od brojnijih bratstava. Od Rajićevića su nastali i razvili se Radonjići. Svi Erakovići su od starina slavili slavu Đurđev dan (6. maja), a prislužnicu – prislavu Veliku Gospođu (Gospođin dan, 28. avgusta), i opšta crkva herakovićka je posvećena svecu Sv. Đurđu i nalazi se u istoimenom naselju.
Ne zna se, i nema pouzdanih podataka, da je neko iz bratstva Erakovića, sve do vremena vladike Danila, imao zvanje i titulu vojvode – vojskovođe – vođe, nego su samo imali zvanje kneza i serdara.
Kao za istaknute ličnosti, prije vladike Danila, od Erakovića i Rajićevića pouzdano se zna samo za dvojicu, i to tek s kraja 17. vijeka. Zna se za Stanišu Popova Radonjića – Rajićevića, koji se pominje 1682. godine i imao je zvanje serdara. Zna se i za Šćepca Kaluđerova Petrovića – Erakovića, koji se pominje 1693. godine. On nije imao čina – titule, ali je bio vrlo ugledna ličnost u bratstvu i plemenu. Od Šćepca Kaluđerova razvila se ugledna svjetovna porodica kaluđera (Šćepac Kaluđer Petar) i popova, od kojih je najznačajniji bio pop Petar koji je, kao Herakov potomak, u svom bratstvu Popovića bio bistar i ugledan čovjek i imao duže vrijeme vlast u bratstvu, pa su se njegovi potomci po njegovom imenu prozvali Petrovići, od kojih su dalje nastali vladika Danilo i njegova braća, pa i vladika Petar I Petrović Njegoš (1748 – 1830) i vladika Petar II Petrović Njegoš (1813 – 1851). Kako se iz goreizloženog vidi, Petrovići su grana bratstva Herakovića (Erakovića), koji su se razvili u Njegušima u toku 18. vijeka.
Šukovići iz sela Mioska (Morača, Crna Gora), potiču od kneza Milutina Erakovića (jednog od najbližih potomaka nekog od knezova iz bratstva Eraković; inače, kneževska titula je bila nasljedna), koji je po lozi bio u krvnom srodstvu sa svjetovnom i vladarskom porodicom Petrovića. Knez Milutin je zbog krvne osvete pobjegao sa Njeguša u mjesto Vočje u Donjoj Morači, odakle se nakon nekog vremena preselio u selo Mioska (takođe u Morači), pa se, kako kaže predanje, nazvao Miočanin, prikrivajući svoje pravo prezime, Eraković, jer se plašio osvete ili „božje kazne“. Knez Milutin je imao tri sina: Didana, Obrada i Dragutina i četiri unuka (Dragutinovi sinovi): Nikolu, Mihaila, Miluna i Vujadina, kao i dva praunuka (Vujadinovi sinovi): Stanišu i Šuka. Treći pas Milutinovih potomaka bio je malobrojan, jer je u to vrijeme, prema predanju, u Morači „harala bolest – kuga“, pa su „grdna čeljad poumirala“, i jedva su u Milutinovoj lozi ostale dvije muške glave, a to su bili Staniša i Šuko. Loza Milutinovog potomstva brojno se ojačala i porodice se umnožile, jer je Šuko, kao praunuk Milutinov, izrodio i odgajio šest sinova: Petronija, Jova, Vuku, Ivana, Vasilja i Stojana. Da im se ne vrati „božja kazna i zle godine“, Milutinov praunuk Šuko je odustao od pradjedove slave Đurđevog dana i, u znak zahvalnosti bogu i svecu Svetom Vasiliju, uzeo je novu slavu i krsno ime Svetog Vasilija Velikog (Vasiljev dan), koji pada 1. januara po starom, odnosno, 14. januara po novom kalendaru (pravoslavna Nova godina), a za prislavu Svetog Iliju (Ilin dan), koji pada 2. avgusta po novom kalendaru. Brojni Šukovi sinovi preuzeli su kao nasljednu tradiciju očevu slavu i prislavu, a na osnovu imena svojeg oca Šuka dali su sebi prezime Šuković.
NAPOMENA U vezi sa rodoslovom i lozom bratstva Šukovića ovdje treba dati neke napomene. Naime, pored imena bratstvenika Šukovića koja su unijeta u svih deset šema rodoslova i loze bratstva, zna se za još oko 120 muških imena koja nose prezime Šuković. Preci svih ovih Šukovića živjeli su u Hercegovini, u selima Cernica, Donji i Gornji Kazanci, Stepen, u okolini Avtovca i Gacka. Oni su poznati kao Šukovići Hercegovci jer se većina njih tako izjašnjavala (a i danas se izjašnjava). U podacima koji su dobijeni od starijih ljudi iz sela Cernice, Gojka Jovova Šukovića i njegovih bližih rođaka, kaže se da su njihovi stari od kako znaju živjeli u Cernici, da im se najstariji predak zvao Spasoje Šuković zvani Šuko, rođen oko 1786. godine, da je imao tri sina koji su se zvali Bojo, Rade i Jovo, i devet unuka: Milutina, Boška i Špira (Bojovi sinovi), zatim Jovana, Vujadina, Šćepana i Petka (Radevi sinovi) i Bogdana i Gligora (Jovovi sinovi). Od njih su se razvile brojne porodice Šukovića Hercegovaca čiji potomci, sem u selu Cernici, danas žive u Gacku, Trebinju, Dubrovniku, Mostaru, Sarajevu, Novom Sadu, Beogradu, Kragujevcu i Podgorici. Neke porodice Šukovića iz ove loze vremenom su iz Hercegovine prešle u Kuče, neke na Pešter (Vapa kod Sjenice) i Srbiju u selo Divostin kod Kragujevca. U kontaktima sa pojedincima iz ovih porodica, autor je saznao da većina njih smatra da između porodica Šukovića Hercegovaca i Šukovića Moračana postoji bratstvenička, rodbinska i krvna veza, i da čine jednu bratstveničku lozu, tj. jedan ogranak loze velikog i razgranatog bratstva Šukovića.

https://www.facebook.com/photo.php?fbid=1300423588385&set=o.117605688249995&type=3&theater > rodoslovno stablo Šukovića (Aleksandar Šuković, 12.IV 2010.)

B)
facebook-grupa ”LUBNICE-MALA MOSKVA” https://www.facebook.com/groups/122151155308/

Pavle Obradovic (24.V 2010., 20:43)
Porijeklo prezimena Obradović!
Obradovići su Katunjani. Prezime Obradović je po Obradu, koji se u Lubnice doselio iz Morače, gdje su živjeli na crkvenoj-manastirskoj zemlji. Ljetnji katun nam je bio u Miockoj, gdje su ostala Obradova braća Šuko i Kujo, nakon što su im crkvene vlasti uskratile dalje korišćenje crkvene zemlje. Od Šuka su Šukovići, a od Kuja Kujovići, to su naši rođaci. Četvrti njihov brat je najvjerovatnije Milutin i odselio se u Srbiju, u okolinu Kragujevca u Šumadiji. Jedan od tih rođaka je bio svojevremeno direktor Zastava-automobili u Kg, znam da je pomagao nekim našim rođacima, da preko reda kupe auto u vreme onih spiskova. U Moraču smo se doselili sa Njeguša,( gdje i danas ima deo Obradovina) po predanju zbog krvne osvete, a možda i zbog gladi? Stara slava nam je bila Sv. Đorđe 06.05. pa smo preslavili na Sv. Vasilije 14.01. tj Nova godina. jer smo imali česte sukobe sa Arnautima-Klimentima i često smo ostajali bez odraslih muških glava. Stari su pričali da su naši stari otišli u Manastir mileševu da se mole i da im je iguman Manastira predložio da promijene slavu, što su i učinili. Od tada nam je krenulo, HVALA BOGU!!!
Pavle Obradovic (27.V 2010., 12:25)
Samo da dodam, Obrad, Šuko, Kujo i milutin su se prezivali Eraković. Mi smo zapravo Erakovići!!!

Pavle Obradovic (19.VII 2011., 19:45)
Deo o Obradu Erakoviću,iz pjesme o pok. Minju :
IMAO JE MIRNOĆU PLEMIĆA
ŠTO PRILIČI ZA ERAKOVIĆA
PORIJEKLO NJEGOVO SE ZNADE
ERAKOVIĆ ODSELI OBRADE
IZ JUNAČKE KATUNSKE NAHIJE
KOJU SUNCE TEK U PODNE GRIJE
U SLOBODNE MORAČKE PLATIJE
NI TU DUGO ON OSTAO NIJE
S PORODICOM DOĐE U LUBNICE
U PODNOŽJE GORE BJELASICE
ĐE JE SLAVNA ŽUPANSKA PEĆINA
ĐE SU STOPE MARKOVA ŠARINA
TU ĐE JASEN ŠIRI SVOJE GRANJE
NA ZIDINE CRKVE SVETE JANJE
I NIZAMSKA KULA ĐE JE BILA
TE GRANICA S TURSKOM PROLAZILA
ĐE SU STRMI KLANCI I STIJENE
TU ĐE LJUDI SLOBODU CIJENE
PA ZBOG TOGA STARI LJUDI ZBORE
SELISMO SE IZ ZLA PA U GORE

Pavle Obradovic (15.IX 2013.)
[…]
Порекло фамилија
У Лубницама има 108 кућа, и ако село није дуже ни шире од 10 минута. Предање казује да су ово село пре насељавале Клименте Латини. Прича се како у то време није никако падао снег, но неки пут с јесени, док су се они бавили у планини Бјеласици, падне снег, што њих јако уплаши да није каква казна божија, те се одмах некуда иселе, а на њихово место дођу Обрадовићи, који, по казивању, као да су још пре 300—350 година доселили из Његуша, а старином су из Херцеговине. Прича се да их је на Његушима било седам брата, па се посвађају с осталим племенима, те четворица погину, а тројица дођу у Јеловицу, а после се населе у напуштеним Лубницама. Да би се боље сакрили и славу су променили, те сад славе Нову Годину, а стара им је слава била Ђурђевдан.
[…]
ИЗВОР: “Васојевићи у турској граници“, поп Богдан Лалевић и Иван Протић, СКА, Београд, 1903. (стр. 722-724). Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
____________________________________________________

Samo na osnovu ovoga, ne mogu a da ne primetim da postoji solidno razvijena tradicija zapisivanja i pisanja prošlosti i porekla istočnocrnogorskih Erakovića. Da li su to neke isključivo unutrašnje intencije i(li) (pak) spoljašnji podsticaji prisustva kulture zapisivanja okolnih većih plemenskih celina, drugo je pitanje.
Ne ulazeći u detalje ovako složene građe izloženih tekstova (različitih, zasebnih, koji rekao bih, pre dopunjuju no potiru mozaik bogatstava o jednoj velikoj Eraković-fabuli), niti u ”nijanse” da li je Milutin imao sina Obrada, ili je Obrad (povremena formula ”Obrad Herak” donekle nalikuje formi defterskog zapisivanja imena sina i oca, iz turskog doba, mada nije isključeno da je u vezi sa supstratom iz kojeg je nastala i pogrešna formula ”Bogut Herak” i sl.) imao sina Milutina (od ”ekstrema” da je Obrad Herakov odnosno Milutin Herakov, u kontekstu sinova samog Heraka Herakovića, do da nijedan ni drugi nisu bliži Herakovi potomci), kroz moguće pogrešnosti tumačenja tradicije tj. proizvođača samih predanja ili savremenih permutacija, do složenih problema usklađivanja istih imena i nedostataka potrebnih podataka za bolja razumevanja, dakle nadajući se bar nek(akv)oj konstruktivnoj vrednosti mojih sledećih zapažanja, pišem:
– čitajući http://trazimo.info/read.asp?kat=1&id=1674 , 3.III 2013. prvi put pomislih da je učitelj i sveštenik Vidak Otović, pisac ”Istraživanja sa Njeguša” 1875. (čiji su podaci o Heraku, Rajiću i o geneologiji Petrovića i Popovića ušli i u Erdeljanovićevu ”St. Crnu Goru”), možda od lubničkih Otovića, s obzirom da je jedno vreme boravio u Kolšinu i Morači. Na 42. strani ”Поријекла и родослова Обрадовића из Лубница” (1995.), gde je izložen rodoslov Otovića, Vidak se ne pominje pa verovatno potiče od možda nekih drugih Otovića u Crnoj Gori.
– zanimljivo da se u novijem radu o njeguškim toponimima ”О етнолошкој, етимолошкој и топономастичкој карти Његуша (са коришћеном ономастичком грађом… проф. Рада Љесара)”, u ”Библиографском вјеснику” (год. XXXIII, Цетиње, 2004, бр. 1-2-3) od Anđelke Martinović, nigde ne spominje Erdeljanovićeva Obradovina ili slično.
– Jelenin podatak (od 10.VI 2009.) o dolasku Heraka Grka sa broda u Njeguše (nečeg sličnog u knjigama ”Поријекло и родослов Обрадовића…” i ”Обрадовићи из Тепаца испод Дурмитора” nema pa je moguće da je iz neke treće (novije?) knjige o Obradovićima), pomišljam da je odjek onog korpusa legendi ili predanja čiji su se interesantni tragovi našli i u pričama ”Грчка каракачина” i ”Хераковићи су Луштичани” u knjizi g. Vaska Kostića ”Подвизи Бокеља”, 1.књ., 1992. Na jednom drugom nivou, moguće da je ovo povezano i sa idejnim sistemom o tzv. ”Heraku Negusu” i ”Yeraku Sefardu”…
– ako je i prihvatljivo da je zbilja reč o ”spinovanju” podataka od strane knjaza Nikole i(li) (pak) državnih istoričara (a, pretpostavljam, u milenarističkim prelomima 19. veka, preko jedne osobenosti dinarskog podneblja kao što je kult predačkog, iz političko-ratnih u svakom slučaju strateških razloga umrežavanja srodničkosti: pretpostavljeni slučajevi npr. porekla Cerovića, Vrbica, Kaluđerovića, kotorskih Vujovića, elementi Muževica, a po primeru g. Petra Rudića (”Поповићи из Његуша (ераковићко братство) – скица за родослов”, Бијело Поље 1982., страна 6., фуснота 11) izgleda i slučaj ruskog majora Stjepana Šarovića), ili (s druge strane) od (strane) samih interesenata (major Vujović, učitelj Bogdan Obradović i barjaktar Drago Miletin, banjanski kapetan Ćetko Pejov itd….), odnosno da su ”Nikola Heraković” i ”Obrad/Milutin Heraković” služili zbilja kao imena za internu upotrebu zbližavanja Cetinju što banjanskih što lubničkih (dakle graničarskih) Erakovića, ipak nije objašnjivo moguće ”predknjaževsko” (dakle hipotetičko nenjeguško) sećanje o prezimenu Eraković od strane starih pamtiša Obradovića, Kujovića, Šukovića…
– u potrazi za ”čistim” (pred)moračko-miočanskim predanjem o Erakovićima, predlog demontaže konstrukata fizike krivudavih staza predanja: 1. postojanje ”predknjaževskog” perioda njegušoidnog predanja lubničkih O. (doneseno oslobodilačkim ratovima – negde tokom XIX veka ?), 2. ”knjaževski” period predanja o njeguškom poreklu lubničkih O. (kraj XIX ili početak XX veka), 3. ”postknjaževski” (razrađeniji nastavak prethodnog) period predanja o njeguškom poreklu O. (mirnodopski period između 1. i 2. sv. rata (oficiri-istraživači))
– hipotetički moderni konstrukti (XX vek): element o Spužu (Vujo kao brat Obradov) – da li je jedino izvorište povezivanja (zajedničkog porekla) Obradovića i Vujovića u tvrdnji (konstataciji) majora Vujоvića da i Obradovići potiču od Erakovića, gde npr. veznik ”i” umesto konstatovanja nehotice dobija značenje nabrajanja (ili obratno) ? S obzirom da g. Marko D. Obradović navodi Njegošev potpis, onda najverovatnije da se radi o tekstu (u kojem se Kotor ne spominje) pod naslovom ”Зашто су Вујо и Перо Хераковићи предигли с Његуша?” koji Dušan Vuksan objavljuje 1940. u Glasniku cetinjskog istorijskog društva. Verovatno je (i) taj tekst služio za izučavanje porekla kotorskih Vujovića?
Možda je tome slična problematika najdaljeg porekla tepačkih Obradovića. U nemogućnosti bolje analize ovako značajnih radova, ipak bih izdvojio rečenicu «Друга верзија о досељавању братства Обрадовића са Његуша на тепачке просторе, по народном предању, а нарочито оном које чувају наши презимењаци из Лубница, састоји се у томе да се Обрад, са најмлађим сином и осталим члановима породице, из Спужа доселио у Ровца. […], Обрад са својима напушта Ровца, досели се и насели на просторе између Пирлитора и Штуоца.» koja (zajedno sa još nekim drugim delovima), čini mi se, stoji u koliziji sa (ovde iznetim) lubničkim predanjima o Obradu, mada može igrati ulogu dopune o daljem Obradovom kretanju nakon Morače. Pod pretpostavkom slabljenja značaja prethodnih tradicija o doseljenju iz npr. Trepče ili Rovaca, a kroz novodnu ”obnovu” prezimena Obradović nakon Staniše, postavio bih pitanje početaka uticaja (možda) lubničkih predanja na, vremenom građeno, opredeljenje da su tepački Obradovići zapravo Erakovići. U ”Презимена у Црној Гори” Београд 2002., nema spomena o Erakovićima kao sastavnom delu predanja tepačkih Obradovića…
– nejasne predstave o Aranđelovdanu, Čevu, Ožegu, možda i Spužu, kao mogući (u slojevima deformisano-očuvani) trag dalekog nejasnog sećanja na Velestovo? Ožeg i Aranđelovdan kao slava (ne i prislužba?) spominju se izgleda jedino kod Rajka Raosavljevića i u ”Родослову братства Кујовића” (2008.).
Nije li, na kraju krajeva, reč o zajedničkom poreklu banjanskih i moračko-miočansko-lubničkih Erakovića?

U tom nekom kontekstu, ne prejudicirajući, evo i sledeće problematike…

Also, on Ancestry.com, when I view this record (before I click on the actual manifest picture), it lists Rijeka as a birthplace/other.  I'm not sure where that comes from because it looks like the same record that is found on the Ellis Island site and neither site shows any information on a birthplace.

I think at one point another person I had help from on this site said they found that name in that area but I could be wrong.  I have to look over my previous messages to make sure.  Is there any way you can help me figure out what records show this name in that area?

Melanie

http://www.rodoslovlje.com/novo/showarticle.php?articleID=70

http://www.rodoslovlje.com/novo/showarticle.php?articleID=69

http://www.rodoslovlje.com/novo/showarticle.php?articleID=68

http://www.rodoslovlje.com/novo/showarticle.php?articleID=67

http://www.rodoslovlje.com/novo/showarticle.php?articleID=66

http://www.rodoslovlje.com/novo/showarticle.php?articleID=65

Na popularanom Google tragacu na moje iznenadjenje ima dosta starih knjiga skeniranih i obradjenih u pdf formatu. Mislim da ova informacija ima velike beneficije za istrazivace koji su daleko od domovine ili nisu u mogucnosti pronaci te knjige u biblioteci…

1/ Otvoriti stranicu www.google.com
2/Kliknuti link “more” i izbrati “books”
3/Postoje dve opcije prva da se traze sve knjige (i one koje se samo mogu malo pregledati) i druga da se traze knjige koje su kompletno skanirane i ne podlijezu zastiti autorskih prava
4/ Upisati rijec koja nas zanima npr. prezime, ako smo odabrali prvu opciju google nam vraca da je pronasao 2580 stranica! a ako zelimo kompletne knjige onda je situacija drugacija i vraca nam 94 pronadjene knjige…

Hvala Google timu a ja samo zelim da upoznam nase clanove foruma sa tom mogucnoscu

Pozdrav i svako dobro, Nenad