|
Srednjovekovni
pisci i istoričari se nisu puno interesovali za život
običnih ljudi ali zato imamo dosta uvida u život
vladara i njihove vlastele. Znamo kada su kraljevi
započinjali ratove, o njihovim venčanjima, hmmm, i o
njihovim "razvodima" ali je skoro nemoguće sasvim
sigurno reći šta je običan seljak najčešće imao za
ručak.
Danas
možemo da damo neke pretpostavke ili da bliže proučimo
stare rukopise, pogledamo freske u manastirima i opet
nećemo biti apsolutno sigurni oko nekih stvari.
Prsten Stefana Prvovenčanog
Nije
lako otkriti kako su ljudi živeli u ono doba jer se
svi rukopisi odnose na živote vladare, vlastele, o
bitkama i religiji.
Znamo
da su velikaši imali veliku kontrolu nad seljacima
koji su bili u obavezi ne samo da rade na svojoj
zemlji, već i da određen broj nedelja rade na crkvenim
imanjima kao i na zemlji svog oblasnog vlastelina.
Pored toga kmet je morao da preda deo svog roda
oblasnom vlastelinu.
Srbija
je bila veoma razvijena zemlja za svoje vreme, počevši
od Uroša I (1243-1276) imala je perko 800 vrsta
kovanog novca koji su bili u upotrebi do kraja XV
veka.
Novac: Kralja
Stefana I,
kneza Lazara
i Vuka
Brankovića
Novac
porodice Mrnjavvčević
Nemački
rudari su došli 1254. i sa sobom su doneli
najsavremeniju opremu tog vremena. Rudari Novog Brda
su silazili i do 190 m pod zemlju a evropski "rekord"
tog vremena je bio 200 metara. Čak su znali i za
kiselinu koja je razdvajala zlato od srebra. Srpski
rudari su bili veoma cenjeni i zvali su ih u južnu
Italiju da ispitaju potencijalna nova rudna nalazišta.
Srpski
kraljevski dvor je dozvoljavao i drugim religijama da
deluju na svojoj teritoriji (uglavnom katolici) ali im
je bilo strogo zabranjeno da pravoslavne vernike
preobraćaju u svoju veru. Ovo je izuzetan primer jer
su Evropom tada besneli verski ratovi. Stefan Nemanja
je dočekao Fridriha Barbarosu, cara Nemačke na putu u
Jerusalim tokom krstaških ratova kad su i potpisali
zajednički dokument.
Nismo
sigurni zasigurno šta su jeli ali najverovatnije je
meso i povrće bilo na meniju. Dok su se seljaci morali
zadovoljiti hlebom, jajima, mlekom i sirom, vlastela
je još uživala u divljači, voću i ribi. Šećer se nije
koristio a zamena mu je bio med. Crno vino je bilo
omiljeno piće i često se pominje u narodnim pesmama iz
tog vremena.
Trgovina
je bila razgranata i regulisana Dušanovim zakonikom
koji je garantovao veliku slobodu za trgovce i štitio
ih od pohlepe velikaša i napada lopova.
Umetnost
i književnost je bila privilegija bogatih iako je
Sveti Sava učinio sve da je što više raširi.
Srednjovekovna Srbija se može smatrati relativno
obrazovanom zemljom jer je imala veliki broj rukopisa
i knjiga. U manastirskim ćelijama monasi su revnosno
prepisivali razne rukopise a sam Despot Stefan
Lazarević je imao veliku biblioteku i napisao nekoliko
pesama.
|
